Нова искра

— 289 —

Број 10. Београд, октобра 1904. Год. VI.

„Нова Искра" излази"свавог несецаЛЦена: на^годцву 16, пб'год. 8, ј четврт год. 4 дннара; ван Србије: на год. 10 Фор. или 20 динара у злату. Претплата и све што се тиче администрације шаље се Р. Ј. ОдавиКу, власнику и уреднику „Нове Искре", Капетан-Мишина улица, бр. 8. Рукописи се не враћају; накнадно тражегве поЈединих бројева нзвршује се само у року од два месеца. После тога рока бројеви се могу добити само за откупну цену. -—•

ЈСрмча без касдова

е вечери враћао се Владимир Нигсолајевић доцкан у ноћ кући. Идући тееним и прагањавим улицама, осветљении овде онде једва приметном жутињавом светлошћу полуразбијених Фењера, он застаде по готову на крају самога града, задихан и са неким умором у целој снази. Он силно напреже груди, одахну ,јако и струја прохладнога ваздуха припи му се свом свежином уз ознојено и врело лице. Не хотећи ићи још дома, он скрену једном од побочних улица и упути се стазом што је водила великом пространом пол>у иза самога града. Била је лака пролећна ноћ; месец тек изашао и на мирном прозрачном небу стајао је као велика и усијана бакарна кугла. Круне високих дрвета, које се као мрачни неми зидови издизагае са обе стране пута, бацале су своје сенке преко узане путање, крећући се лако и једносгавно при тихом зујању свежега ветрића. Владимир се кретао лагано, немарно, час по застајући и ослугакујући јасни и одмерени лавеж паса из оближњих винограда. После оне несносне вике и весеља код председника општине, богатог трговца Илије Илића, он се осећао много лакгае, присебније под сенкама зелених, олисталих дрвета; све је било тако свето и благо, небо

тако јасно, њиве необично мирне и пут чудновато леп. И подајући се утицају свога новога расположења, ко.је као брзи талас наиђе преко њега, он отпоче лагано певупгати. Али идући све даље, речи су биле нејасније у његову певању, ритам се губио и после неколико нејасних тонова опет наиђе она малопређагања тишина. Он затвори очи, па инак осећаше како се светлост увлачи кроза све његове нерве, а хладан ветрић како му при сваком дисају узбуркану крв све брже и живље разгони по врелим и уздрхталим жилама. Он скрену лагано узаном путањом којом се, другом страном, долазило до самога града, где је био и његов стан. У његовој Фаптазијк живо се гонила слпка за сликом, а уморне очи гледале су само један предмет пред собом. Док се у целоме другатву говорило без реда и везе, бесмислено и празно, он је седео по готову неприметан у најдубљем углу. Одатле је бар могао лепо посматрати, како се лагано и достојанствено креће слика кћери председникове, плавокосе Олгице, како су је из милоште звали, и при сваком том покрету, његове слепоочнице јаче би одскочиле а жиле по њима од узбуркане крви дошле би јога веће и крупније. Ни на.јмање Фантаст, практичар и по струци и у животу, па ипак изгледало му је у тим тренуцима, чујући онај иежни глас са тоновима чистим