Нова искра

* 0 затварању Прве Југословенске Изложбе одликовани су на нредлог Миниетра Просвете ови југословенски уметници и књижевници: од Хрвата — Јосиф Бруншмит, чувар Иародног Музеја, Рудол® Валдец, Љубомир Ђалски, орденом Ов. Саве III ст.; Вела Чикош, д-р Дежман, Елемент Црнчић, Л. Франгеш, Миховил Николић, Отон Ивековић, Целестин МедовиК, д.р Видрић и Фердо Еовачевић орденом Св. Саве IV ст.; Ј. Бужан н Јосиф Бауер орденом Св. Саве V. сг.; од Бугара — Иван Мрквичка и А. Вјешин орденом Св. Саве III. сг.; Ив. Ангелов, А. Митов и Ј. Тодоров орденом Св. Саве IV. ст.; А. Протич, Н. Михајлов и X. Тачев орденом Св. Саве V. ст.; од Словенаца — Р. Јакопич и нро®. Ажбе орденом Св. Саве III. ст.; Фердо Весел, Иван Грохар и Фран Говекар орденом Св. Саве IV. ст.; Јосиф Грм и Хенрика Шантељева орденом Св. Савс V. сг.; од Срба — д-р М. Васић. Св. Ђоровић и Ј. Дучић орденом Св. Саве IV. ст.; А. Шантић и II. Вучетић орденом Св. Саве V. ст.; Р. Вукановић орденом Белог Орла V. степена. —

Из Споменика Српске Ераљевске Академије ХМ: Иван СтепановиА Јастребов. Наиисао Момчило Иванић. — 4°, стр. XI. Теорија иравилног нотног иевалш, написао Исидор Бајић, Нови Сад, парна пггампарија Ђорђа Ивковића, 1904. — 8°, сгр. 78. Цсна 1 круна 50 потура или 2 дин. Владоје С. Југовић: Цртежи. I. Нави Сад, штампарија српске књижаре Браће М. Поповића, 1904. — 8°, стр. 33. Из сриске арошлости. I. П. М. Крајиновић. У Госпићу, Орпска Штампарија, 1904. — 16°, сгр. 55. Трагикомедија љубави. У два чина. Догађај из срнског живота. Наиисао Сигурд. Цена 0'50 дин. Београд, штампарија Андре Петровића, 1904. 8", стр. 62.

ч и т у / б н

| АНТУН ФАБРИС уредник „Бићго^шка" и „8гс1ја" У читул.у пародних избраника и најугледнијих синова уписујсмо и ово име драго и мило сваком који Ориство штује. Отмеи као појава, проникљив као дух, идеалан у љубави према Срнству и Хрватству — он је био оличење најплеменитијих тезкња и узвишене борбе за културни напредак. Рођен 17. априла 1864. г., свршио је основну и грађанску школу у Дубровнику, а 1885. године и гимназију. На првом еастанку после матуре истакао је у својој здравици и програм којега ће се до смрти држати, — наздравио је братекој слози Срба и Хрвата. Потом је слушао словенску Филолегију у Бечком университету, а по свршетку стурја не могаде, као Србин. добити место у Дубровачкој гимназији, већ мораде отићи у Спљет. 1891. г. премештен је за еуплента талијанске гимназије у Задру. — 1894. г. беше му саевим неоправдано, по усменом налогу, обустављена плата, која му је инак, по његовој тужби, одмах накнађеиа. Беше дакле отпочето гоњење, које га нагони да нотражи службу у Србији, али понуђен да се прими уредништва „Оиђготшка" — остаде у свом завичају да тече све муке и невоље које воде елави и загробном величању. Увек ровита здравља а нолитичким властима „сумњив" у свако доба.

могао је с уверењем рећи, као што је и говорио: „Једном еам ногом у гробу а другом у тамвмци!" Због песме, на жалоет рано-преминулога Тројановића, „Бокешка поћ" („8гс1ј" 1902. г.) буде окривљен за „велеиздају" и, чим се врати са Новинарскога Конгреса у Београду, затворише га у тамницу, као и А. Паеарића, власника. Срнске Дубровачке Штампарије, и младог Тројановића. Из тамнице је пуштен на интервенцију целокунпе штампе а нарочито Француских књижевника и новинара. Поеледица тог несрећног тамновања беше мана у срцу и у органима за дисањс. — И ако болан, инак је 1903. отишао у Плзањ на словенски Новинарски Конгрее где га, у знак признања, изабрашс за потпредседника. — Исте године организовао .је у Опљету срнску странку, — свој ваздашњи сан и најтоплију жељу. Фабрис је оставио у животу тужну и болесну матер и једну сестру. Погреб му је био км,кав Дубровник ие памти. 0 величини душе његове, о дубини ногледа његових, о племенитости срца његова многи ће нисати и беседити, али га иико неће моћи тако оцртати као што ге сам оцртао, нико тако представити кно што се еам нредетавио и не миелећи да тим оставља евоју најлепгау и највернију слику. Десет година „Шћгоушка" чувају и чуваће ту милу и узвишену душу која је, речито и пуиомоћно, говорила у име захвалних и одушевљених милијона Срба. Хвала му и слава?

СДДРЖНЈ:

Прича без наслова, од Милогаа II. Ћирковића. ?, иесма М. М. Ускоковића. У огледалу, приноветка С. Д. Тоторића. Глед'о сам те. Земљи, несме Борског. Г-ђа Савка Д-ра Ј. Суботића, од С. Приморкиље, песма Рихарда Николића. Дели-поп Павле (одломак из нриповетке „Мина Келемшп") од Гр. Божовића. Аримаи се свети. Ж.еромски. С пољског превела Ружа Д-ра А. Винавера (свршетак). Моја љубав, несма Милутмна Јовановића. Књижевно-уметничке новнне и ирилике у Словенаца, приказује нроФ. Рајко Перушек. Љубљаиа (наставак).

Утопљено звоно, драиска бајка у пет чинова, написао Герхарт Хауптман, превео Р. Ј. Одавић (наставак). Нове збирке српоких приповедака, Кл. Ивачковића. Листићи: Амајлије (из туђег низа), превео Р. — Еп р1ет а1г, нревео М. М. Ускоковић. — Дубоко у ноћ. Једној пријатељици, превео Вла. Станимировић. Уз наше слике. Хроника: (Кн.ижевност, Разно, БиблиограФија, Читуља). СЛИКЕ: Гуслар. — Ускрс. — Незаконита мати. — Ирви оглед. ■— ПроФ. Ажбо у свом атељеу. — Св. Доминик. — Смрт јс љубав, смрт је живот. — Богородица. — Природњак. Ирстеноваше Св. Катарине. — Моја породица.

Власник и уредник Р. Ј, ОдавиК, Капетан-Мишина ул. 8.

Краљевско-Српска Државна Штампарија