Нова искра

887 —

Уздахе, шапат, нежне гласиће Чух где се жале, плачу и моле... Доиста страшно! Тад позвах бубу Што светиљчицу носи зелену — Ал' побеже ми. — Лежах и даље, Брижна и тужна, не знајућ' ништа, /Јок ми не дође најдража елфа : Шарени коњиц; већ из далека Чула.сам трепет лаких му крила. На одар к мени тихо се спусти, И док се грлих и љубих с њиме, На пољупце нам сузе је лио, И ридајући, дивље ме стежућ' Плачући горко на мојим грудма, Јаукну: «Балдер... Балдер је —• мртав!» ЈТрва елфа (у стане) Пламени букте! Друга едфа (такође устане) Гломача то је...

Срце ми огњем опече, стиште. Сад срце своје морам да хладим! На столу круна у сјају блиста Поред корала и сребра чиста; Узех је, метнух, светлостје лила: Воденом сад сам невеста мила! Ал' срце своје морам да хладим! Јабуке три ми свадба донела, Беху: румена, златна и бела. Поједох белу — побледех тужна, Поједох златну — злату сам сужна, Најзад румену гтоједох бедна. Бела и бледа, румена вила, Девојка седи — мртва је била. Водени ! врата отвори своја, Невеста мртва сада је твоја. У твоме свету сунце не сија, У мрак, дубину, у хлад ћу и ја! О, јадно срце! (Спусти се у бунар) (Шумски Фаун дође из шуме и приђе бунару у који виче)

А РНАУТСКА СВАДБА

Јрећа елфа (дошла је до шумске ивице , ) Балдеру мртвом! — Хладно ми! Хладно! (ишчезне) ЈГрва елфа Проклество' пада на земљу ову, Ко дим са леша Балдера силног. (Лака магла падне на брдоку ливаду. Када се разиђе, све су елФе ишчезле) (Раутенделајн, жалосна и уморна, силази с планине. Уморна седне, за тим устане и приђе бунару. Глас јој слаб као на издаху) раутенделајн Та куда? Куда?... за столом бесмо, Свадбено славље тек што почесмо Кад ми латуљци пехар донеше, Ал' место вина — пун крви беше: И ја сам тужна морала пити! Испих га до дна! — Ал' тога маха Бол стиште груди и ужас страха; Гвоздена рука у њих се тиште,

Шумскк фаун Хеј, краљу жапски! Изиди амо! Хеј, хеја, хеја! — Проклети брчко! Та да лп чујеш? Хеј зелентрбо! Ил' можда спаваш ? — Нека, нек лежи На одру твоме најлепше чедо, Нека се мази — ти хајде амо. Кајат' се нећеш, јер ја што знадем, II Iто ћу ти рећи (коњске ми главе!) Вреди за десег мазних ти ноћи.

ј^икелман (не појавл>ује се из бунара)

Брекекекс!

Шумски фаун Брзо ! не мрмљај!

ј^икелман (још се не види) Немам кад! Ћути! И дај ми мира!