Нова искра

— 341

раутенделајн (тихим гласом) Без игде иког, У мрачној ноћи, кад нема никог, Златне косе чешља бајна Раутенделајна. Путују птице, магла се вије, С огња у пољу још пламен бије.... Ј-^икелман (не појављујући се из бунара) Раутенделајн! раутенделајн Доћи ћу. ј^икелман Брзо ! раутенделајн Јаох тужној! Тесно ми рухо» смета. Водарица сам јадна и клета ! ^(ккелман Раутендблајн ! раутенделајн Доћи ћу. ^(ккелман Брзо! раутенделајн На месечини чешљам косе своје, Мислећ' на тебе злато моје. Ђурђевак у пољу звони. Да л" срећу гласи? Да л' тугу гони? Мени се чини : јек тог поздравља Обоје јавља! Сад опет доле у воду мрску, У муљ и трску. Остадох дуго. Доле! Доле! (хоће да се спусти у бунар) Ко ли ме то тихо зовну? Хајнркх Ја. раутенделајн Ко си ? Хајнрих Ја сам. Дођи! Мученик проси. раутенделајн Нити те знадем, нит' могу доћи. Ко са мном збори —у смрт ће поћи! Иди / Хајнркх Нај руку, знаћеш ме тада. раутенделајн Нит' сам те знала, нити знам сада. Хајнркх Не знаш ме ?

раутенделајн Не знам. Хајнркх Виде л' ме икад? раутенделајн Не знам ти рећи. Хајнркх Зар никад? никад? Зар ти не љубљах уснице рујне? раутенделајн Никад. Хајнркх Ни твоје косице бујне.

Јосип Јурчић

Ј^икелман (не појављујући се из бунара) Раутенделајн ! раутенделајн Ево ме. ^(ккелман Ходи! Хајнрих Ко зове? раутенделајн Муж ми. Доле у води. Хајнрих Јад ме смрвљава и очајање. Живот још не зна овако стање.