Нова искра

— 347 —

СХХУП Свако пријатељство из ласкања слатког Живота је кратког; Јер истина прва која му се јави Одмах га удави. СХХУШ Сумња веру руши и обара, А науци нове стазе ствара. СХХ1Х „Сваки себи своју срећу кује!" Из старина ова реч се чува. Али она и додатак има: „Када Случај у мехове дува!" сххх

С великих мисли и срца чиста Слава заблиста.

Превео О.

Ва

0 п и ј а | т е е е (Сћ. Ваи<1е1а1ге)

Ако бисте се нашли на путу за какав замак, у зеленој трави поред каквог јарка, или у суморној самоћи своје собе, а пијанство ваи се умањило или ишчезло, питајте ветар, таласе, звезде, птице, часовник, и све што бежи, све што се креће, све што гуче, све што пева, све што говори, питајте: „Колико је сати?" И ветар, и талас, и звезда, и птица, и часовник, одговориће вам: „Време је да се опијоте! Да ие бисте били робови Времена, опијте се! Опијајте се стално! Вином, поезијом, или врлином, чиме год хоћете!" С Француског превела А.

У,

Цовратак у завичај ()\долф фреј)

)аља увек бити пијан. То је главно. Да не бисте осетили ужасан терет Времеиа, од којег вам пуцају плећа и које вас земљи вуче, ваља се опијати без престанка. Али чиме? Вином, поезијом, врлином... чиме год хоћете. Само се опијајте.

мукнуо је звекет мача и звук добоша. Прохујао је бој, непријатељ еатрвен. Са крвава ограшја, кроз мирне крајеве, ка зеленој обали, повлачи се једна чета, уморна тела, трома корака, са мртвом браћом у средини. Са повређеним шлемовима и оклопима, са заставама, оружјем и мртвима, улазе, ћутке, у галију, обасјани зажареним вечерњим руменилом. Један спречава крв из ране, други тупо гледа у вале; један огледа оштрицу дугога мача, искрзану о железну одећу. Један, крвавим рукама, стеже главу мислећи на скончањо својега пријатеља; другога носи жудња у даљину, где његови мили стрепе за њега. Међутим, хладно, са стакленом укоченошћу, мртвачке очи гледају у сутон. Прев. С. Д. М.

Ааотеоза Вуку КараџиКу (сликао Паја Јовановић). — У збирци Пајиних слика заузима ова анотеоза угледно место и по композицији и по избору предмета. Мехмед Соколовић, велики везир турски. — У доба најцрњега ропства српског, када је и наше вародно име било довољно да изазове гнев турски, — најнапреднија и најдаровитија деца српска силом су одвођена и турчена (познати јаничари). Таква је судбина постигла и дечка Соколовића, који је као потурчењак тако брзо напредовао у служби полумесецу, да је био дошао и до највишег положаја у Турској — до великог везирства. Врат му Макарије, калуђер српски, умео је ипак очувати у њему српску крв и љубав за род колико се могла објављивати са места .једног великог везира. Пропала српска Пећска Патрпјаршија обновљена је за везпрства Соколовићева и брат му Макарије беше постављен за српског патријарха. Овим је доста речено о заслузи Соколовићевој за српски народ, а пошто захвалност нигда доцкан не стиже, износимо и његов лик пред своје читаоце. Ерштење Ђорђа По/јебрадског (сликао ВацлавЧерни). Чувени чешки сликар узео је за сиже своје слике крштење

славнога чешког владаоца Ђорђа Пођебрадског. Колико је у томе успео, сама слика говори врло речито. Сриски Централни Кредитни завод у Новом Саду. Нашим читаоцима јамачно је добро познат значајни привредни покрет Срба у Аустро-Угарској. Поред Српске Ванке у Загребу која тај покрет помаже у Троједној Краљевини, истиче се Српски Центр. Кред. Завод у том покрету код Срба у Угарској. Развалине града Цељских грофова (сликао Срећко Маголић). — Код словепачког Цеља (СНН) виде се на врху доминантног брда остаци града и у нашој историји познатих Цељских гроФова. Ова слика словеначког уметника приказује га ево и српским читаоцима. Сраска Матица. — У 7. броју „Нове Искре" изнели смо слику свечане дворнице Матице Српске, а сада износимо и изглед целокупне зграде упућујући читаоца на опширнији опис Матице Српске у горе означеном броју. Арнаутски сватови (фотогра®ски снимио Вранислав Г В. Нушић). — Слика представља моменат из арнаутских сватова када се званице враћају са невестом дома. Опшпрнији опис сватовских обичаја у Арнаута наћи ће читаоци