Нова искра

Као што се из овога сииска види : Уирава је обећала и порекла иреко 63 нова комада! Да ли је потребно да и из оиога поступка изводимо закључке? Може ли се и помислити иа одбраеу оволике иеозбиљности ? Ако су ови иатписи драмски само исииси из Управиних бележиица — могу ли опи ма ког занимити кад су ето и за Управу тако малотрајне вредности. Или. можда, Управа помшпља да се може и на тај начин пошалити са публиком? Колико неозбиљности — колико подцењивања сама себе! А још када се све то овако само собом свети — колико комичности! По чему онда да верујемо и овогодишњем програму? Па чак и да му верујемо, зар ће Управа дати онаквог „Поп-Ћиру и поп-Опиру" (ако је то онај у архиви); зар је мало две „Ивкове Славе" — пего и трећу? Вар неће г. Сремац прерађивати „Адама Берберина" којему је лако у напред одредити успех. Ко је оно ; ,Мајорица Кабога" (па још на оба моста) ? Какво је оно обећање о српскои репертоару: „комбиноваће се трагедија с комедијом". Кад? Недељом по подне? Вар „Мајорица Кабога" неће „играти" сама цело по подне? Зар у језгро српских народних комада улазе само побројени писци и њихова поменута дела? По ком то мерилу? — Зашто у цело.ј сезони не може бити више од пот до шест реприза ? Кад су пређе драмски глумци и глумице „по шесг месеца певали из дана у дан тиролске корове и верглали оперете" — зар се то време не може сада употребити на више реприза кад их је пређе увек било више од пет-шест ? — Што ће чстсто драм ■ ском позоришту „Девета СимФонија" („давнашња жеља!") кад се тиме грепш и о основни закон позоришни као и о дилетантизам понуђеиих суделовача. — Какви су то захтеви „које публика поставља а који се не логу изнети и пред обичну публику" ? — Доиста кажем, немогућно је икакво правилно оријентовање у овим Управиним „плановима" и обећањима. У програму књижевно-уметничких вечери обећавају се: „цели комади који не интересују најширу хетерогену публику, а као особени жанри или уметнички и књижевни к^риозитети могу интересовати ужи круг посетилаца позоришних". Хоће ли, дакле, Управа одбијати од оваквих представа „иајширу публику" и на који начин? Зашто оставља да нагађамо ? Ако ће је одбијати — с каквим правом ? Ако ли не ће — каква је онда разлика између таквог „куриозитета"' и обичног драмског вечера у погледу посетилаца ? — А колико ли је тек чудније Управино обећање да ће се о таквим књижевно-уметничким вечерима давати и „први покушаји младих непознатих писаца". Да ли је Срнско Краљевско Народно Позориште збиља већ дотле догурало, да оне драме које нису добре за драмске вечери, игра на истим даскама, са исгим снагама — под другим именом? Ако то није срамота за Народно Позоршнте, ја другим имоном не умем крстити овакав поступак. Или, можда, Управа мисли да сваки рад, па и најбољи, „младих непознатих писаца" прво изводи на књижевно-уметничким вечерима ? С каквим правом ? Ако је драмски рад „младих непознатих писаца" прави драмски рад, он мора ићи у драмске вечери; ако ли није — нема му места на даскама Народног Позоришта. Зашто је Управи за овакве случаје потребно оно жалосно „Помози Вог, чаршијо, на обадве стране!" Драма вреди само као драма, и тада је она за драмске вечери, -- а оваква извијања само су доказ Управине слабости, јер на крају крајева, штетним и обилазним путем, ипак ће оиа и на овај начии казати тим ,,младим непознатим писцима": „ Ваша драма није ни мало добра!" А колико ће овакав

носредан одговор бити од користи и позоришту и младим писцима, видећемо, ако само ово не буде, поред она 63 обећања, — шесет четврто! Као што видите, овај Позоришни Годишњак занимљив је само по оном што обећава позоришту, а по оном што је било у прошлој сезони — нбм је, јер нам не каже нигата ни о чему што би нас највише занимало. Баланс инак одржава: прећутао је што је требало рећи а обећава што му нико не тражи! Ко зна, можда и то има свога смислаН Р. Ј. Одавиб.

* У издању Враће Савића м Комп. штампа се опсежно дело Ивана Иванића, секретара српског посланства у Цариграду, „Маћедонија и Маћедонци". Дело ће бити илустровано са 70—80 слика и биће у три свеска. Садржина је: путоиисни део; историја и геограФија; етнограФија; сгатистика; народно песнпштво; традиција; одело ; рад бугарске, грчке, румунске, католичке и протесганске пропаганде; црквена, школска и политичка страна Маћедонског Питања. * Потиоручник Мил. Ј. Радојевић превео је дело Тони Ревијона „Ратне авантуре". У њима су догађаји из Француске Револуције и Наполеонових ратова, Књига ће изнети до 15 штампаних табака, а цена је 1'50 динара. Скупљачима на 10 претплатника но једну књигу на дар. Претнлату слати нреводиоцу у Крушевац. * Мил. Ј. Николајевић, ђенералштабни п.пуковник у пенсији, јавља- да, је спремио за штампу и трећу књигу „ГеограФије Балканског Полуострва" — Војну ГеограФију Турске. Дело ће изнети до 16 табака в. 8°, а цена ће бити 8 динара. * За најкраће време биће готово и разаслато члановима 18. коло књига Српске Књижевне Задруге. У њему су: 1. „Избор поучних састава Доситија Ообрадовића"; 2. „Васкрс државе српске" (друго прерађено и попуњено издање), од Ст. Новаковића; 3. „Приповетке Милована Глишића"; 4. „Слике из живота", од Светолика Ранковића; 5. „Еквиноцијо", драмат Ива кнеза Војновића; 6. „Хаџи-Ђера", приповетка Драгутина Илића; 7. „Холандска", од Е. де Амичиса. * Њ. В. Краљ Петар I. изабрао је и кунио на Првој Југословенској Изложби ове радове из српског одељења: „Ј башти", „Дигански логор", „Циганка", „Девојчица" и Наслоњача у кожи (од г-ђе Бете Вукановићке); „ Црногорац на стражи" и „Зора ослобођења" (од Ђоке Јовановића); „Идила норед железнице" и „Бечки крај" (од Јосима Даниловца); „Акт-студија" и „Глава" (од Пашка Вучетића); „Портрет" (од Р. Вукановића); из бугарског одељења: „Француска и Мароко" и „Трио" (од А. Божинова); „Бог дао — Бог узео!" (од Ивана Ангелова); „Из скоре прошлости" (од Ивана Мрквичке); из хрватског одељења: „Из Туропоља" (од Беле Чикоша пл. Стојадиновића); „Летње вече на Сави" (од Бранимира Шеноа); „Спљетска лука" (од Емануела Видовића); „Оловенска идила" (од Ивана Тишова); „Код ®оногра®а" (од Јосе Бужана); „Дрвари у Спљету", „Из Подгорја" и „На тараци малог Дошиња" (од Клеменса Црнчића)-