Нова искра

— 876 —

живота ирепоручујено својим читаоцима „Српски ЕтнограФСки Зборник" што га изда.јо Српска Ераљевска Академија. Гроб Цара Мурата. Један сахат северозападно од Приштине а пет гаест минута лево од пуга, који води из Приштино у Вучитрн, диже се и данас тулбе, на догледу и Лабу и Оитници. То је данас лепа текија (џампја без минарета) покривена Оловом а ограђана повисоким зидом. На врху текије сија се позлаћен полумесец на великој јабуци. Тулбе је опкољено високим зидом а на средини је велика капија над којом је опширан натнис о тулбету. У унутрашњости зида, осим тулбета, има и једна кућа у којој станује харем чуварев а напољу, ван зида, трошком самога Султана нодигнута је 1896. године угледна зграда — селамлик, где се дочекују гости који долазе да се поклоне овоме светом месту. Сваки гост, ма које вере и закона био, нрима се усрдно кад дође да иоходи тулбе а долазе често и са даљих страна, јер Турци, поеле ћабе, ово сматрају као најсветије место, то отуда и Приштини, крај које јо тулбе, иридају велику важпост. Ово тулбо најраџијо помиње и описује у ХУ вску Михајло Констан•гиновић из Островице казујући: „Цар Вајазит... нодигао је па месту где му је отац убијен, свод оловом покривен на четири стуба и т. д." И тако ће н бити да је тулбо дигнуто већ одчах после Косовске битке. Кроз дугп низ година оно је извосно доста оронуло, јср га је 1850. године обновио серашћер .Куршид-Паша. Тулбе јо грађено од тесаника а изнутра је бело окречено. Са јужно му ј.е страпе улаз. Упутрашњост му нпјо особито украшона. По зпдовима иисо у малим рамовима разни корапски записи а у једном и опнс догађаја косовског, у ко.јем со помињо и „ћаФир Жилош Копнловић". По поду су црострти скуноцени ћилпмови, све дарови тулбету, међ којима има и ћилима царских. У средини, под сводом, велики је дрвен сандук, близу 2 метра дугачак, мало више него иола мотра широк, но на дошем крају ужи и нижи. Вишим врхом, гдо би дакло глава лежала, окренут јо западу. Вигае главе стоји на вишем каменом стубу турбан од боле свило увијоне око иекакиог Фсса. Сандук је покривеп иеколиким свилеиим нокровнма, од којих је јодан, већ доста псквареп и стар, од велико вредности. 'Гај јс покров сав изаткан коранским стиховима са врло много лепото и воштиие. Са свода, над сандуком, виси једно каидило као иолијелеј а на земљи стоје и велшш чпраци са свећама. У сандуку јо овом само дроб Султана Мурата, док је тело нронесено у Брусу, у могаеју коју јо Мурат за живота подигао. Међу тим, чувар тулбота прича да је нод сандуком корон једпога раста, иод који су Мурата склонили кад су га рањеног са коња скинули. Вели,, над самим тим растом дигнуто је тулбе али јо ннак остављон раст под сандуком као потврда и ноуздан знак да је то бага оно место на комо је Мурат издануо. (Вр. 'Б. Нушић: „Косово"). Самодрежа. На један сат источно од Вучитрна, ложи доста виеоко брдо са облим врхом по комо су расуто развале некакво тврђаве, коју народ пазпва Градина.

Под самом Градином леже развале цркве Самодреже. Сами Арнаути упутиће путника и ноказаће му те развале. Од цркве сачувао се јога само југозападни угао на два метра у висину, и новише камопова у темељу. Зна се да је у првој четвртини проппога века црква била цола, сом гато јој се свод био расуо. У то време неки Зећир Маљок, из Самодреже, сругаио ју је и од њеног камена пачинио водеиицу на два три корака јужно од цркве. Данас је газда те воденице и цркве ноки Адем из Самодреже. Преко развала црквсних леже тешки издубљени балвани, који носе воду и.з јаза на водоначки точак. За име Самодрежа једпи причају да је остало од Лазара „Самодрежца" који је и начинио ову цркву „да причести и нареди војску." Има и још једна прича, која казује да је у оном граду, на Градини, жпвео неки „Самодрожац" па се уз ту причу везује и име села Судимље, које лежи пола сата северно од Самодреже. Зна се да је црква славила Св. Јована Преточу а прича се, да су у њој лежале мошти пеког Св. Јоврема Судимца. — (Вр. 'Б. Нупгић: „Косово"). Кула ВојновиИа. ■— Народна песма, а и предање којо је врло живо у Вучитрну, везала је за Вучитрнски град имепа браће Војновића Петрашпна, Вукашина и Милоша. У песми „Женидба Душанова", Потрашин и Вукапшп стапују са мајком, состром Душановом, у Вучитрну а' Милош је „Шарско чобанчо" које јо у сватовима Душановим чинило ополика јуиаштва под Лођаном градом. Од града Вучптрпског, дакле од Војновићевих дворова, сад има само једна чотвртаста зграда у рушовннама. Скоро је поправљена и покривена ћерамидом, алп је сад већ врло ниска. Ова јо зграда трајала дуго и готово до скора; била је квадратна и на свакоме углу имала је по једну кулицу истурону у ваздух. У њој је био и старн Сарај, док Махмут-бег није назидао данагањи. Од једнога угла градског зида, нспод куле а до саме улице, начињен је миријски амбар. И тако, од града сад иосгоји једна кула и зидине нсиод куло у којима је амбар. Има трагова да је град нокад обухватио велики простор, јор му се зидине налазо јога у земљи а далеко од ругаевипа које се јога држе. А да је град дочекао и доба ватренога оружја сведоче ђулад којих се трагови виде но зидовима. (Вр. Ђ. Нугапћ: „Косово"). Град Качаник. — Гечица Лепенац слази са Шарових огранака најпре у јодну долиницу у коју со стаче и Косовска речица Нородимка која ту у тој долиници утиче у Лепенац а одатле заједно кроз кланац теку. У тој долиницп, а близу утоке Неродимкине, ложи и варогаица Качаник са сгарим градом који со доста расуо, али му се ииак једна кулаи иегато од зидова добро одржали. Тај јо град извесно много доцнији, а Стари Качаник лежи много северније од данашњога на висовима, на се и од старог Качаннка задржало јога нешто развала о којима народ нрича да су Старине Новака. ( Вр. Г В. Нушић: „Косово"). Мусина Текија. — Када јо нагаа народпа несма пренола готово сва.јунаштва Краљевића Марка на Косово,