Нова искра

877 -

она јс један од најзпаменптијих његових мегдана, онај мога Лопенца и која со зово Мусино ТеКе. Тога Мусу са Љутим Мусом Арбанасом, ставнла нод Качаник. Посло сматрају као свеца и одлазе му на клањање. Ноки веле јуначкога судара у којом се ове две сило ионосоше „уз да је ово гроб Мусе сина Бајазитова, а други да јс нзклисуру тврда Качаника" и нослс дободо коју Марко онако весиог Мусо Чорксз-Паше, али народ одлучно и поуздано јуначки, нлеменито и онако великодушно жпли... Испод верује да је то гроб Мусе Кессџијс. (Бр. г Ја. Ну:;;ић: Качаника, варошицо, има једна текија која ле;ки крај са- и Косово а ). —

X Р 0 Н И К А

ЈТодражавање (угледањг, имитацкја)

В-

)ели се да мода влада светом. Мода у ношњи, мода у књижевности, мода у науци. Ну, на што се своди мода? На подражавање друштвеној средини, у којој се човек креће. У друштву човекову, у његово бићо дубоко су усађепо тамно тежње којо га подстичу да задовољи своје телесне и духовне потребе. Ти облпци природне, исконске воље човокове, то су његовн нагони који су веома блиски и сроднп са инстинктима у жпвотиња. Будући дубоко укорењен, и нагон подражавања, углодања, јавља се како у културног човека тако и у дивљака, у одраслих као и у деце. Овај иагон простире се и у царство животињско, у којсм су парочито мајмуип чувоин подражаваоци. Отуда и реч „мајмуиисање". Кад неки уображени младић удешава и угађа да има исто одело и нонашање, исги ход, израз лица и држање, исти говор и начин ноздрављања, као неки владар сувремене моде, онда је то свесно подражавање којо пма свога циља. Свесно се угледа и јужњак кад оде на север да живи, па намерио уморава своје живахно гостове, да не би изгледао смегаан. Ну, има носзесног и нехотимичног подражавања, као п. пр. код деце. Виђајући озбиљна лица око себе, и дото се уозбпљи; гледајући насмешљива лица, и оно се осмехива. Дете плаче, кад други плачу; оно се смеје, кад се други смеју. Цео израз дотињег лица је одблесак израза одраслих особа које га окружују. Деца су велики уметници у подражавању. У безбројним играма, она подражавају свима радњама одраслих људи, а често пута и животињама. Мушкарци подражавају, у пгри, радњама оцева: они купују н продају, ору и жњу, граде, зпдају, кочијашо. Дево.јчице пак имитују радње својих мајака: кувају, плету, месе, моту, пшЈу, умивају п облаче лутко, негују их и мплу.ју. Подражавање код деце почиње доста рано; по Трасију, већ у другом полгођу прве годпно по рођењу. Ну Прајер је, испитујући развитак душе свога детета, заназио да је оно још у В. месоцу имитовало поједино покрето. Балдвпн, проучавајући такођер развитак духа у деце, могао је иа своме детету да утврди иоуздано нодражавање тек у доветом

месецу од рођења. Тако исто и Егер. Прајорово дете научило ,јо у 15. месецу да угаси свећу, угледањол. Једном приликом, прича Прајер, хтедох евоје дете да забављам, отварајући и затварпјући наизмонпчно час јодпу час другу руку. Моје дете одмах за тим отноче и само да отвара и затвара своју десну руку. Првог дана то иђашо лагапо, али другога дана већ бржо. По мпшљоњу Прајерову, деца науче и говор, подражавајућн звуке својс околино и попављајући своје урођене гласове. Нарочито су занимљиве у деце драмске игре подражавања. Овојом живом маштом, деца су у том ногледу правп глумци, опа се радо одају дражима нлузијо, али су ипак свесна своје самообмане. Мали Песталоци играше се једном приликом месара. Кад га мајка дозва ио имеиу, он јој нрекорно речо: „Ама, мајко, ја представљам сад месара!" Код деце примитпвних народа, репертоар улога је, дабогме, сиромагапији, иего ли у деце културпнх народа. Линингстон нрича са свога пута ио Средњој АФрици: „Пада у очп да у неким крајевима Аорике свс задовољство мале деце је у томе, да подражавају радовпма одраслих, да граде колибе, удешавају баштице, градо копља, стреле, лукове п гатитово". Јакобзен је опет иаигаао, јодном приликом, код Индијанаца Северне Америке па ираво дечје весоље: мали Индпјанци од 3 — 6 годипа беху се памазааи бојама по лпцу; у косу су позабадалн шарено перје, па су весело скакалп и викали, као њиховп одраслп саплеменици. Код културних народа је бро.ј улога у дечјпм играма пспрегледан. Нарочпто су занпмљиво игре са луткама. Једна девојчпца од пет година рече једном својој лутцн: „Вето, ти ћега сад отићи на час до госпође учитељпце Француског језпка. Кад те она запита, како се каже: „Небо је плаво", ти ћога роћи : „1л с1е1 ев! ђ1еи"; а кад те запита: „Дрво јо зелепо", тн реци„И' агђге ез! уег1". Дечје нгре са подражавањом могу кадгато да развију унутрагање склопости карактера. Тако је Шилер, као дете од осам година, гледао сјајне представе кпожевског нозоригата у Лудвигсбургу, па је у игрн почео имитовати позорпгате. Ради забаве, он је сам себи саградио нозоригате од школских књига, у којима су играле Фигуро од хартије, а доцније играо јо и сам еа својим друговима позоригата. Како јо важан утицај имитацијо код децо, види се из ових речи Балдвпнових: „Нијо само вороватно пого и немпновно, да дете образује свој.у личност, изузев утицаје наслођа, подражавањем,* и то црема узорима што му