Нова искра

878 —

их иредстављају лица његове соцнјалне околине, својим ностунцима, расположењем и а®ектима. Дете, та социјална „монада", израђује имитацијом своје навике, свој карактер". С тога је веома потребно да родитељи и васпитачи пазе на правилно развијање нагона нодражавања у своје деце и васпитаника, да им подегаавају новољну друштвену средину, а рђаву да отклањају, сузбијају. Деци требају угледни примери у речима и делима, јер се и моралне навике и морални карактер развијају подражавањем. п. м. иии^.

ЈЈг. Алекса М. СтојковиК: Једна хигијепска екскурзија. Велегаке са пуговања кроз Аустро-угарску у августу и септембру 1904. године. Написао — — — «еизикуе округа ужичког. Београд. Доситије Обрадовић Штампарија Аце М. Станојевића. 1904. Дена 1*50 дин. Вел. 8°. Стр. 128. Једна ваљана књига, исписујем одмах свој суд. Јер, нема сумње, до овога ће доћи сваки читалац бележака Вг. Стојковића. Оне су писане тонло; оне су проткане, од почетка до краја, упоредним цртицама и сличицама и одонуд и одовуд Саве и Дунава. И док се писац креће на земљишту, које се још може у оријонт рачунати, ви гледате исте слике по бањама и варошима — баш као и код нас! Веома пријатно утичу сва и нехотична упоређивања „нашег" и „њихова" мурдарлука: такав је стпл Вг. Стојковића. Бг. Стојковић пише лако, — онако како и ваља писати „Белешке с нута". И ви ћете му, јамачно, као и ја, баш због овог лаког стила и пријатног ћеретања и кроз прсте прогледати за оне — доста крупне грешке у језику! Чудо је, па је по сто пута чудо, да је веома мали број наших лекара који нравилно пишу својим матерњим језиком! Скоро у свима њиховим списима спотичете се о неправилности! Да се безлични глагол „требати" редовно употребљава као личпи глагол — то је грех, у који пада.ју многи и многи што се о „списатељству" баве! Али у написима наших лекара наилазите ви, осим утицаја туђинштине (махом германштине, па онда романштине) још и на грешке у језику и застареле изразе. Не наводећи многе, ја ћу вам из овог иначе врло ваљаног дела Бг. Стојковића изнети само неколике грегаке: „неретко", „хрђав", „чистоћа, нечисгоћа" (поред правилног: „чистота, нечиетота"), „исчезао", „Бањских посетиоца", „донегаени", „неотложно", „приметба". „такови", „тачци", „налазећих се", „велељепни"; употреба (учестана!) заменице „исти, -а, о" место „овај" или „онај"; негде је зев укинут, у страним речима, а негде ни.је: „дезин<векцијони апарати" и „ин®екциозни болесници". Поред правилно исписаног имена: „Доње Прекрижје", ЈЗг. Сто.јковић је обележавао и друкче: „Дуго село", „Банова јаруга", — а то је недоследност! Јога само ово. Скоро сви пигау: „Као гато смо рекли горе " и „о томе ћемо ниже (или доле ) говоритн". Ова је Фраза, јамачно, постала јога у оно доба, кад су људи писали но пергаменту од неколико аргаина дугачком; и онда је она, без сумње, била на своме месту. Али данас кад ми пигаемо и гатампамо ствари на листовима ограничене дужине (висине) и гаирине, данас тој ®рази нема

места, нити нак она има смисла. Боље је: „Као гато смо раније, или мало час, или наиред рекли". а прома томе и она друга Фраза. Поред лепога и лакога стила, због кога ви не испугатате ласно из руку ове белегаке Бг Стојковића, књига има своју нарочиту вредност — и за хигијеничара и за лаика, кога хигијена занима: она је пуна врло занимљивих и врло важних података. Из ових се може човек многој и многој сгвари научити. Ја од срца желим свакоме читаоцу оно задовољетво, које сам и сам при читању „Једне Хигијенске Екскурзије" имао. У исцрпније се оцењивање нећу на овоме месту упугатати; рекао сам у почетку: ваљана књига. Крагујевац, сеитембр а 190 4.

Г. П. Ив.

* Српска Краљевска Академија расписује награду из задужбине Николе Ј. Мариновића, коју може добити: одличан иоетски сиис с моралном и иатриотском тенденцијом, који је наиисан чистим сраским језиком и одликује се леаотом слога и садр псаја. Величина награде је до 960 дипара у злату, а њоме ће се наградити: или два сппса (подједнако или сразмерно њиховим вредностима) или, у изванредно лепом случају, један спис. Наградити се могу како рукописи тако и гатампани списи који нису старији од две године, т. ј. који нису гатампанп пре 1908. године. Списе за награду ваља поднети Српској Краљ. Академији најдаље до 1-ог маја 1905. године. Писци могу своја имена напред објавити пли прикрити до коначне одлуко. У овом другом случају дужни су ставити неку белегу на спис и на завој спроводног писма. Награђени списи су својина писаца, али се морају гатампатн онаки, каки су Академији поднети. На свима гатампаним примерцима мора се ставити да су награђени из задужбине Николе Ј. Мариновића: ако се награди гатампано дело, дужан ће бити писац да учини накнадно. * Приређивачки одбор регаио је био, да сви учесници добију као успомену ледаљу са прве Југословенске Изложбе, и због тога је био у своје време расписао и конкуре за израду њену. Оцењивачки суд досудио је прву награду од 1000 дин. хрватском скулптору Франгегау, другу Словенцу Перуци-у, а трећу Србину г Боки Јоваповићу. Франгешев модел, који ће имати да се деФинитивно доврши и излије, носи с једне стране слику Карађорђеву и војвода из устанка, сви под оружјем, а с друге сгране четири женске Фигуре обасјане сунцем, а обучене у нациопалне костиме, приказују сва четири племена југословенска, као учеснике изложбе. * Придворна катедрала у Петрограду прегледала је и одобрила да се „херувимска песма", композиција у мегаовитом хору г. Ђорђа М. Стојићевића, учитеља музике и певања у Ужичкој гимназији, може певати у православним руским црквама. Ово је већ друга композиција г. Стојићевића, коју главна руска цензура за црквену музику усваја. * „Друнггво за сузбијање алкохолних пића" штампало је до сада ова својаиздања: 1. свезак: Алкохол и