Нова искра

— 379

уживање. Јавно иредавање Д-р М. Миљковића (10 м. д.); 2. евезак: Како јо бекрет-Раде оставио пиће. Јавно предавање Лазе Комарчића (10 п. д.); 8. свезак: Утицај алкохола на децу. Јавно предавање Д-р М. г Јз. Поповића (10 п. д.); 4. евезак: Пијанство и лудило. Јавно предавање Д-р Ј. Данића (10 п. д.); 5. свевак: 0 суделовању жене у борби против алкохола. Јавно предавање Л. Левензона (10 п. д.). Сва предавања могу се добити код Друштва — Београд, „Гранд Хотел". * Фрања Говекар, уредник словеначке илустрације „81отап" пише у свом одушевљеном уводном чланку „Југословенска културна заједница" (бр. 12. о. г.) између осгалог: „Данас можемо признати да нас је у Београд испраћао неодољиви скептицизам. Пренапојени духом немачких школа и немачких часописа, пошли смо у Орбију с пуком намером да разгледамо народ и државу, који су занимљиви са своје примитивности. Али нађосмо да је Београд престоница великомесног значаја, да .је интелигенција широких душевних видика и модерпог светског васпитања. Нашли смо народ здрав. честит, поштен и леп, нашли државу пуну природног блага и лепота. Видели смо српску уметност која тежи највишим циљевима световног сликарства и вајарства, видели смо у позоришту драмске представе које доказују да српска драмска књижевност може ступити на позорнице јевропских гледалишта. Погледали смо и радионице српских песника, књижевника и уредника и нашли да имамо пред собом духовите модерне људе који не заслужују само наше занимање него и наше поштовање. Видели смо да се програмски ради за процват српског обрта и трговине, те смо се осведочили да су Срби доиста даровит народ, који има све погодбе да дође до висине јевропске културе и благостања. — И када смо све то видели, нас је било срам, што смо били такви игноранти какве нас беше створила аустро-угарска политика... Срам нас је било нашега скептицизма према напгој доброј браћи, срам наше пониженичке љубави према својим злим душманима! Али смо исто тако видели, да Срби и Бугари, право рећи, нн мало не познају ни нас Словенце, и да је и у њих владало према нама исто игноровање као у нас према њима. У таквом игноровању пружили смо руке једни другима... И заклели смо се, када се познасмо, да познанство љубављу угврдимо. Проучавајмо се, и љубав ће нам бити утврђена, а тиме и ненарушена!" * Стање Фонда пок. Илије М. Коларца било је овакво на дан 1. октобра ове године: Приходи — кирија, камате и др. 111.940-80 дин. Расходи — 26.700'бб дин.; чист приход 92.240' 20 дин. Фонд за књижевност — главница, камата и др. 225.538-85. Свега дин 229.292-25. Фонд за университет — 1.652.699-50 дин. * У Прашком женском часопису „^епзку 8те!;" (бр. 19. о. г.) штампан је веома симпатичан чланак из нера г-ђе Зорке Ховоркове „Савка Суботићка". * Г. г. Св. Зорић, проФ. Вел. Школе, и Ђ. Крстић сликар прегледали еу слику Краља Петра коју .је израдио г. Александар Глишић и предложили општини да је откупи. На седници општинских одборника решено је да се слика откупи за 1.500 динара. * С. С. Поповић, учитељ, и Кат. С. Поповићка, учитељица, наштампали су књижицу у којој су две њихове расправе. Први је расправљао „Како да свој углед иодигнемо", а друга: „Учитељица учитељева жена". Обе су расправе читане у Фебруару ове године на окружиом

учитељском већу у Јагодини. Књижица је на 8° са 46 страна, а цена јој је 0.80 дин. * Р. М. Спасић почео је издавати у малим свешчицама „Из мојих доживљаја". У првом свеску, која је изашла ових дана, налази се једна кратка скица с пута, а за неки дан изићи ће и други свезак. Цена је свеску 10 пара динарских. * Књижевни Одбор Матице Српске изабрао је пододбор да изради правила о потпомагању старих и изнемоглих књижевника из задужбине Атанасије Гереског. На молбу Драгутина Илијћа изда.је се његов награђени рукопис „Три депутације" позорншној управи на препис. — Прима се рукопис: „Крашовани" од Јована Живојновића. — На оцену је дат рукопис „Јунак наших дана". * Изашао је из штамие „Голуб" Календар Отоманских Срба за 1905. год. — Уредник је Иван Иванић, а издање је Српске Књижаре у Дариграду. — У забавнопоучном делу ови су чланци: Из | Змајевих Ђулића; Недеља, приповетка Јанка Веселиновића; Свештеницима и учитељима (савет и молба); Опклада, песма Анђ. М. Крстића; Ко славу слави, њему и помажо, народна приповетка Ј. Ј. Гавриловића; Предање о Светом Сави (прибележио Ј. Ј. Гавриловић); На растанку за печалбу, песма Анђ. М. Крстића; Шта треба да науче девојке ?; ПролеКе, песма Анђ. М. Крстића; Болести које долазе од пића, од д-р М. Ђ. П.; Срдобоља и лечење од ње; Школа и дечје здравље; Како да се чувамо од сушице?; Прва напомена одгајивачима свилобуба; Како ваља хранити стоку?; Разне корисне поуке привредне; Разне корисне поуке свакоме; Огласи. — Ово је XVI година излажења српскога „Голуба". Цена календару је 1 грош (0-20 дин.). „Голуб" се продаје у свима српским књижарама у Отоманској Царевини: у Солуну, Битољу, Скопљу, Призрену, Пећи, Митровици, Кичеву, Ориду, Приштини, Прилепу, Дебру, Костуру и Корчи. Поруцбине прима и одмах извршује: Орпска Књижара у Цариграду, (1лћгаше 8егће-Соп81;ап1;тор1е Р^га, Сои1б-Сарои ,№ 2).

' —* Гг М.ој живот, прича једног паланчанина, од Ант. П. Чехова; превео с руског Живојин Јаковљевић, свршеии ђак Јагодинске Учитељске Школе. Јагодина, издање и штампа књижаре и штампарије Ђорђевићаи Гилпћа, 1904. М. 8°, стр. 203. Цена 0-60 дин. М. Брдски: Пустињак. Поема. Издање Р. Т. Вукотића. Штампарија Савића и Комп., 1903. — 8°, стр. 15. Цена 0-50 динара. Издање Главнога Савеза Земљора-дничких Задруга. Свеска тридесет четврта. Смер, начела и користи аотрошачких задруга, од X. Пронија, представника савеза швајцарских потрошачких задруга. С Францускога Косара Мих. Аврамовића. Београд, штампано у Државној Штампарији Краљевине Орбије, 1905. В. 8°, стр. 41. Цена 0'50 дин. Збирка дечјих иесама у један, два, три и четири гласа, за ученике основних школа удесио Влад. Р. Ђорђевић. Јагодина, 1904. В. 7°, стр. 56. Цена 1 динар или 1 круна.