Нова искра

Ј

а мишљах да |е у дну душе моЈе Преминб давно сваки спомен на те, На твоју башту, на густе гранате. И руже што ти под прозором стоје; И да те мрзим силно и бескрајно За љуте ране што их срцу зада, Да никад нећу пун суза и јада Пред твојим ликом уздахнути тајно.

Ал кад ме усуд доведе да с другом Бесвјесно панем у љубавне мреже: Ах, мој'е срце оштро гвожђе реже, И тада познам, са болом и тугом, Како сам јадан и како те волим, Па склапам руке и за те се молим. Мостпр А *леј ^ са Ш антит;

6 зкачају кауке о свету лопуларно космографско предавање ЈТрофгсор М- *>• »ндоновић

амеран да вам иричам о нашем евету, о нашем космосу, ја се сећам сдавнога Хумбол.та н оних његових речи, које је изговорио у ирилнци у каквој се и ја с вама находим. Ево Хумболтових речи у сдободном иреводу: „Излазећи нред вас, да вас забанљам причањем о ирироди и набрајањем физичких нојава на нашој земљи, као и нричањем, како силе у овој нашој васиони заједнички долају, мене обузима двојака плашња. Прво се плашим да због иеизмерности нредмета, о коме хоћу да говорим, а с обзиром на нрилике у којима ово чиним, не паднем у ногрешку, да вам све што хоћу испричам и сасвим ендиклонедијски. С друге стране плашим се да ми, ненавикнуту на оваква јавна и поиуларна предавања, по нека објашњења, не испадну нејасна и недовољно осветљена или не бар онако, како то величина и обилатост самога предмета, захтевају." Када је овако у сличној прилици говорио славни Хумболт, у колико се више морам ја плашити, када сличан иосао иредузимам! Али, и поред тога, у овоме моме послу храбри ме уверење, да ће обожаваоци природе и њезииих величанствених појава поклонити и мени — и ако мање речитом застуинику — сво.ју иаклону нажњу,, те да заједно овом приливом учинимо угледну услугу својој оиштој образованости. Чувени су и славни многи научаици изрекли своје мишљење о користи коју имамо из науке о свету, и ја ћу вам само укратко напоменути мишљење славиога пе-

дагога ])181ег\\'С§'-а, који је сав свој живот био посветио вишем образовању како ђака тако и учитеља, и који је, кроза сав свој век, идеалишући п жудећи за бољим

временима, својом непрекидном марљивошћу и уме: одушевљавао и друге на рад, те тако неуморно утицгмТ делао на дизање општег образовања у немачком иодмлатку,