Нова искра

— 21 —

Садаш&ост и вудућност лородице тарије природно кућење морадо је бити деца имају своје нарочите задатке; али, у главном, ипак строго и сурово; новије је међутим много не иде та подела далеко; свако помаже где може, и често простије а с тога. и блаже. Узде су ње- се пута предаје послу свом душом, јер га к томе интенгове, у главном, предате нежнијој руци зивноме послу гоне најјачи, најсимпатичнији осеЦји. Али газдарице и мајке. Руковођење домаћим подела рада између мужа и жена не простире се само у пословима са три до шест душа по себи породици, већ исто тако и између других појединих поје лакше, јер ће се опе пре сложити међу собом, него ли родица у опште и даљих социјалних уређења. Муж тражи десет или педесет. Старија породица била је уједно ра- какав положај, зараду, имање; тамо се он бори са знојем дионица са подељеним радом на читав производни орга- за, одржање, и налази за то снаге, јер за све то ужива низам; била је правна установа, којој беше потребна у породици мир, слогу, тиху срећу пријатног опстанка. дисциплина, да би постигла свој циљ. И ако није имала А жена, која је носила, децу под срцем, иегује их и вамного да продаје и купује у време самоподмирења својих спитава. Она поставља и отпушта послугу, она управља потреба, ипак јој често недостајаше мушки, често својевољпи старешина, како за руковођење домаће ироизводњо и размирице слугу и многобројних сродника, тако и за њено заступање у општини, тргу и држави. Модерна мала породица право је кућење, јер у њој нема оног компликованог посла па, производњи и оне поделе рада; њој готово више и не троба оне старошииске дисциплине; лако се споразумевају муж и жена, ако су у одпосу какав треба да је, као и домаћица са послугом, о оном што треба да се изврши. Петљање са послугом расте данас успоредо са личним индивидуализовањем, али се оно, мислим, губи према тешкоћама и опорости, с помоћу којих је раније одржаван у реду много већи број. У колико расту спољни у кујни, подруму и одајама, она чисти и крпи, свуме,;ук., ', односи домаћег кућења, у колико је више потребно робе кући поставља ред, води малу борбу иротив прашинеЧ^О' и услуга најразноврснијих р&дњи и заната, учитеља и дру- кварежи и тако одржава много дуже време целу имаовину, гих особа, у толико ипак не захтевају велике и сталне све покућанство, сву тековину; она може један исти причете, као гато је то некада било у патријархалној поро- ход двоструко употребити, ако свој буџет распореди тачно, дици. Ти се односи врше према дневним погодбама, које ако се добро разуме у куповини робе, ако се у опште расе лако закључују а и разрешују, а које, у главном, врши зуме у малим хемијским, техничким и кухинским пословима; домаћица. Тако су и опорост и сила, и изнуђавање на рад од њезина хигијенског знања, њезина искуства и окротно(што се раније у породици готово није ни могло отклонити) сти око болесничке ностеље зависи здравље, па и живот упућени у предузећа, на трг живота и конкуренције. А у свих породичних чланова, породици је сада место мира и добра, кућења са љубављу Ако тако тече ПО дељени посао м и жа и жене у изи неподељеиим интересом, како раније није могло бити у весном смислу још даље, то се допуњују много боље но толикој мери. П р е . 0 (ј е СТ р ане постижу тако извршење својих сиециФиИстина, подела рада не изостаје ни у тако малој чних посебности, делају више и стварају просечно више породици; мати, кухарица, одрасла кћи, па и сустигла среће и за себе и за друге. Рад мужевљев у држави и на

С. Тодоровић. Срдска и турска полиција у Београду 1860. годј-«; '