Нова искра

г 11о ти иде силиа војска, Три везира, до три паше: Једно везир Гушанц-Ади, Друго везир Берковачки, Треће везир Муда-паша, Мула-паша из Видина." А то Вељко абар нема... и т. д. За другу се песму (стр. 1008) вели да је „певана у Неготину 1811. године". У њој се описује бој Вељков с Турцима под Видином и помиње мегдан Милутинов с Пазванџиним сином. Она је у десетерцу, али лотна и по стиху и по склопу, а стихови имају и сликова. По свому се види да није народна. Штампана је онако како ју је „упамтио ноки чича Јаков у Неготину". И од ње ^емо навести само неколико првих стихова: У хиљаду и осме стотине Летописа једанесте године, Када Вељко у Крајину дође II са њоме заповедат' пође, Карађорђу он заповест слуша, Од Московске пикад не уступа, 0 Русима се лепо соглашује, За Србију добро уређује. II. т. д. 4. Најносле, имам да наведем још две народне песме које су познате, јер се чосто певају, па их има штампаних и у народним „Лирама". Једна је штампана и у поменутој биограФИЈи Мих. М. (Јтовановића, а почиње стиховима:

Волан ми дежи Кара-МустаФа, Бре ђиди, дели Кара-МустаФа!.. и т. д. која је интересна по томе, што јунак Турчин признаје Вељку боље јунаштво. Друга је од неколико лепих стихова-, само с погрешним поменом имена Чарапића Васе, који је погинуо још при заузнмању Веограда (1806), те га Вељко није ни могао звати у помоћ у одбрани Неготина. Ево је целе: Ајдук Вељко по ордији шеће. Па дозива Чарапића Васу: „Чу ли мене, Чарапићу Васо! „Силни су ме опколили Турци „Од Видина па до Неготина, „Неготина хоће да запале. „Пошљи мени једну' чету војске, „Да растерам око себе Турке, „Ако Бог да те растерам Турке, „Питаћу их на коме је царство!" То је све што имамо штампанога у народној појезији о Вољку. Из уметничке појезије поменућу овде нарочито посму Симе Милутиновића „Безсмртник" (Орбијанка III, стр. 70), у којој је, у десетерцу, прослављена Вељкова јуначка одбрана њогове Бањо, као н Оимине песме „Ртањац" и. „Брезсмртац" (у Тројебратству), у којима је опевао рођење и дпоследње и највеће јунаштво" Вељково. Сем тога, уметничких песама о Вељку има у 'Вуре Јакшића, Драгашевића и Драгомира Брзака. ( настав ИЋЕ СЕ)

1/Сз лосмрткмх руколкса Змајевкзе ^раљева кмна за Срвкју*)

?Јдравље и живот дуг Дај, Боже, нашем Краљу! Умудри му љубав свету, Да Србија стигне мету,

Буде среће широк стан, Са свих страна поштован. Поживи нам, Боже, Краља, Дај му дуга, крепка здравља ! Јован Јовановит\ Змај

*) Ову је имну послао чика Јова једном свом пријатељу 4. нов. 1903. пропративши је овим речима: »При писаљу те имне иМа(>' сам у виду (бар по спољашњој форми) руску царску имну, која баш краткоћом својом импонује. — Хтео сам да ова Скао и руска) буде чисто владалачка, — а народу се може написати и друга. — Нисам је поделио на строфе, а метрум сам мало мењао, да музичкп компониста, који је ту главни Фактор, има одрешене руке, и да не западне лако у монотонију. Ментт је ту главно било »Кптхе, К1агће11 ипс! Вип(Л1^кеЈ1. >:>