Нова искра

Црвенкаста боја, нарочито оних тамнијих нартија ио Јупитерову површју, објашњује се ио Уо^е1-у из подједнаке апсорпције, коју Јупитерова атмосшера изазива иа преломним зрацима у опште (К1е]п стр. 182.). Базкпуе^ вели о Јупитеру ово (стр. 218): „Спектар Јупитеров, којије толико пута досад најтачније испитиван, показује велики број терестричких линија, на основу којих се може закључити, да на Јупитеру има (зеликих количина водене аарв. — Осим тога, вероватно је, пошто је језгро Јупитерово још врло зажарено и усијано, да на њему бивају и честа вулканска избацивања и изливи. Ова избациваља чине, да велике масе и количине зажарених пара полећу те на,јпоеле и облачии омотач пробијају, које се гаси.

на пошто ова пара има мању ротациону орзину, то се у правцу ротације и образује тамиа бразда која готово целу планету омотава. Избачена пара може у извесним ириликама и саму своју светлост зрачити, и према томе се објашњу.је црвенкаста боја иоменутих бразда, о којој је напред иоменуто. Свеколике појаве на Јупитеру нраве га сличним сунцу, коме јо он и по величини најближи. Нарочито пак непробојноот атмосФере, променљивост његових делова на површју, зрачење, па ма то било и мањих количина еветлости и топлоте, све то чини и доприноси, да Јупитер представља једно сунце које стари и (ИЛОТАВИЋЕ СЕ)

^Т .1

Ж

а к е т тл

Ј

а ћу доћи, драга, пун чежње и моћи, У побожно доба мирисних резеда... И чекаћеш мене, ко негда у ноћи, У скривеном куту, божанствено бледа. Кад ућуте поља и баште онеме. Приступићу нујно лица сјајна, ведра. И док сипаш на ма росне хризантеме, Паљубићу тихо твоја света недра.

И пурпурне руже задрхтаће тада, Месечина златна на нас ће да пада, И мој ће се поглед у твој да уплете. И док шуме баште и пољане сетне, Пружићеш ми страсно уснице кокетне: Да им вечно певам мирисне сонете. Душаи Ма,лушев

к

а з к а

Е. Иеега

(НАСТАВАК)

ошто је оздравила, зажелела јо да се уда. Нов живот, живот материјалнијег задовољства. Срце сво.је није дала младожењи, али се њена уобразиља радо бавила у његову дому. Ои је био имућан и врло добар човек: њене жеље за пријатним бранним жлвотом још су се могле и испунити. Направила је била богат и красан програм ~за будући живот, по коме и Физичка страна његова не би рђа,во пролазила,

Андреја је изгледао као поручен за остварење њезиних планова. Имао је све погодбе доброћудног, попустљивог и пасивног супруга. Жудео .је скромном уживању, а У1аура већ беше уверена, да ће бити одлична супруга. У грозничавој журби за новим уживањем, иије се ни освртала на нрипреме за нов живот. Није се бринула о својој спреми; једва ако је и помишљала на триумФовање над својим пријатељицама. „Доцније", говорила је: „доцније!" Живела је само у својо.ј уобразиљи. Већ је гледала у себи госнођу Тарамелијеву, заваљену у удобној, старој паслоњачи у апотеци, с ногама иа клуници, одевену