Нова искра

Број 2.

Београд, фебруара 1905.

Год. VII.

„Нова Искра" излази сваког месеца. Цена: на годииу 16, по год. 8, четврт год. 4 дииара; ван Србије: на год. 10 Фор. или 20 динара у злату. Претплата и све што се тиче администрације шаље се Р. Ј. ОдавиЛу, власнику и уреднику „Нове Искре", Капетаи-Мишина улица, бр. 8. Рукописи се не враћају; накнадно тражење појединих бројева извргаује се само у року од два месеца. 1Госле тога рока бројеви се могу добити само за откупну цену. —

Д р м п м д опал, врео лотњи дан, испуњен ведри- дрвља и домова, изнад цвећа и ливада, тишина око мене ном и сјајем сунчаним. Подне већ из- и у мени; чини се, тишина изнад свега у нрироди. макло — жега најјача. Ја сам лежала А моје треиавице се све више снуштају и лепе... на^отоману у својој соби за рад. Омо- Наједанпут отворише се врата од моје собе, отворина, је тако јака, да замара; осећам рише се лагано и нечу.јно. Унутра ступи некакав висок, притисак ваздуха од подневске жеге протегљаст младић, веома леп, али скрушен и сетан. Сво.је и клонулост снаге, зенице се стежу и граорасте, изразите очи баци бојажљиво према мени. У сужавају, трепавице се саме лепе и тпм великим, граорастим очима, које су ме тако уморно склапају — сан се лагано прикрада. посматрале, било је неисказано много бола и туге, молбе Отимам се од дремежи и полузатвореним очима, ко- и страдања. Не знам зашто и откуд, али и сама осетих лико год дуже могу, посматрам лубању, што почива у том тренутку тугу у свом срцу и јако ми се ражали нешто. испод сгакленог звона, тамо нреко пута, у углу собе. Из Кад је младић отворио врата и ступио у собу, осетила њених очних шупљина иде нека језива хладноћа; оне сам, да је с њим прострујила и разлила се по одаји струја испивене очи тако чудно и упорно посматрају. Прозор хладног ваздуха, тако хладпог да у први мах, за треотворен. Тамо подаље, поред прозора, даФина. Процве- нутак, осетих слабу дрхтавицу у снази. тала, обехарила сва, а снажан и тежак мирис уноси лак Онај његов тужни поглед просто као да ме приковао. новетарац у моју одају. Мирис цвећа и лишћа даФинина Нисам се с места померила. као да још више умара. Опоља, оспм мириса, допире до Младић нечујно и бојажљиво приступи и ослови ме мене и слаби жагор врабаца, који се нешто међу собом неким неземаљским гласом: на крову препиру, расправљајући сво.је домаће етвари. — Тоби сам дошао... теби... да ти благодарим. Наскоро осећам како наступа у тој оморини и нри- Једва сам се могла прибрати од узбуђења. гревици слатко спокојство и мир — цвеће оборило и но- — Мени да благодариш ? Али за што ? Та ја те и вило шарене крунице, лишће на даФини не трепери, ветар не познајем! Шта имаш ти да ми благодариш и зашто? застао негде у џбуњу и грању — титиина... тгапина изнад Младић јога тужније настави.