Нова искра

— 61 —

"Јоњење комкта (ФОтогра®ски снимио | Живко Величковић). Одлични н врс.дни сарадник „Нове Искре" | Живко Величковић, чији смо један рад објавили у 1. овогодишњем броју, није жалио труда да свом послу одговори како се најбоље могло. Љубав ва сликовним представљањем одводила га је у опасне и љуте кршеве Скопаљске Црне Горе за турским илавима, не би ли само дошао до ФотограФСКих момената којима се не могу похвалити ни ФОтограФски сарадници великих светских илустрација. 0 томе сведочи и ова слика. Колико имамо разлога жалити што нам несрећан случај свима узе овако и вредног и одличног уметника-аматера, излишно је и говорити поред његових, у истину, ретких и красних снимака. ЈТетар ЈТроткћ Соко&анкн. — На Туцин-дан прошле године навршило се педесет година од смрти овог српеког, без мало, заборављеног песника. Умро је у Хајделбергу, тек што је постао доктором обојих права. Рођен је у Азбуковици. Отац му Стеван беше прота, а мати му беше сесгра од стрица Петра Молера. Права .је свршио у Београду, а наставио их у Берлину и Хајделбергу као питомац Кнеза Жплоша. Године 1848. говорио је у „Београдском Читалишту" у слободњачком духу, због чега је био у затвору. Био је прави идеалиста. У упоређивању много опомиње^ на Љубомира Ненадовића. Своју матер необично је волео| и иоштовао. „Од свнју пријатеља — моја маја!" обично | је говорио. У најотменија друштва уводио је своју матер увек испод руке, и ако је носила сељачко одело и ако је по свему била сељанка. Била, је то веома сићушна жена. док је он био веома високог и развијеног раста. — Протићеве несме штампане су по разним листовима а највише их је у „Невену Слоге", књизи српске младежи 1849. године. У писмима својим (којих приличан број има г-ћца Косара Дветковићева, као наслеђе од оца свог) пун је нежности, бриге и љубави према својој кући, према, свом селу и земљацима. Био је присталица Вукова правописа,. рам. — „Недалеко од ушћа Млаве у Дунав находи се село Рам, а на каменитом рту, што је изнад села у сами Дунав унро, дижу се високо још врло добро очуване зидине града Рамског. Да ли су Турци овај град из темеља подигли или на темељима какога римског утврђења, још није утврђено, али се још и данас лепо распознају основни облици другога утврђења, које је подигнуто било мало ниже, испод села, на једноме вишем брду над самим Дунавом, и за које се не сумња да је дело римско. — Рам је и за Турака имао велике и војничке и трговачке важности; војничку важност потврђује сам Рамски градић, а трговачку му важност казују још доста добро очувани спољашњи зидови караван-сераја, саграђенога од тесаног камена. У простору, ограђеном тим зидом, находи се данас црква Рамска. Рам је и данас важна извозна

тачка на Дунаву, нарочито за извоз свиња" (Карићева „Србија", стр. 855.) Уплашенк Сатмр (вајао Иван Зајец). По суду и најозбиљнијих критичара, Вајец је данас најбољи словеначки вајар. Добивши неколике прве награде и у својој отаџбини и ван ње, он је данас, у дивном колу словеначких вајара, дика и понос свога честитог народа. И ако Уплашени Сатир није из круга његових најновијих радова, ипак се јасно и по њему види, како је и колико Зајец ноуздан у извођењу свога посла. Р\ућа за селом (сликао Карел Машек). Вол,нп да поред српских уметничких радова објављујемо у свом листу, што је могућно више, и радове осталих словенеких уметника, доносили смо до сада приличан број сликарских творевина признатих словенских уметника. У овом броју, поред Кубе, доносимо и ову слику познатог чешког уметника Карела Магаека. ^Јорђе >\астркоткћ Скгндервег. У Риму се и данас ноказује кућа у којој је некада живео овај позиати борац и прави јунак, који је у нашем народу врло добро познат. За успомену на то његово бављење, израђена је више уласка њезина слика, коју је време било прилично побкварило, али која је по папској наредби верно обновљена. |Ми је данас објављујемо у свом листу, захваљујући Г. Стевану Тодоровићу који не ножали труда да је тачно сними за „Нову Искру". —• ЈУкдаља ЈТрве ЗУ гословенске Уметнкчке К[зложве (вајао Св. Перуци). На конкурс, који је био расписао Одбор Прве Југословенске Уметничке Изложбе, дошло је било неколико медаља од којих су награђено: Франгешова — првом наградом, Перуцијева другом, а Ђоке Јовановића — трећом. Пошто ни Франгешова ни Јовановићева нису деФинитивно израђене, износимо својим читаоцима слику Перуцијеве медаље. Рађено у свему модерним начииом, она је и симболична али у толикој мери јасно и разумљиво, да је, доиста, свако тумачење излишно. У[сус к човечаиство (сликао Урош Предић). Овај најновији минијатурни рад Г. Предића израђен је по поруџбини Н). В. Краљевића Александра. Сад је ова слика Краљевићева, икона. Тјосаика (сликао ./1. Куба). У прошлом броју објависмо из Кубина албума слику Србина Босанца Мухамедове вере, а у овом доносимо лик Српкиње из Босне. Све особине Кубина сликања садржане су и у овом раду. Љкоћа у извођењу, верност нзабраног типа и љубав према послу стални су пратиоци сликарског рада овог врсдног Чеха. јМанасткр Св. 'Јројпца код јТљеваља. (Види чланак на страни 58.)