Нова искра

74 —

чим зора, ето Турчина опет. Вељко подако опет дође у логор. „Шта ја вама рекох јуче V уппта он срдито... а ја се усудих и проговорих: „Ва Бога, ко да му изиђе на мегдан?" — „Ти, Милутине, ти!" Мени се, чини ми се, следи крв у жилама; не могох ни чути шта је даље говорио. Дружина ми рече да идем за њим. Изађемо оба на кулу; он лупи длан о длан и Стаиа дође, а Вељко јој рече: „Кажи сеизбаши нека спреми Кушљу, али онако као кад идем на чарку..." па скиде кубуре с чивије и пунећи их говораше ми: „Ти ниси досад излазио на мегдан: добро пази што ћу ти казати. Кад изјашеш Кушљу и дођеш у поље у наш логор, држи се на коњу и узде му добро притегни, јер је Кушља научио чим војска викне „ура!" да скаче и поиграва, па те може збацити... Чим из нашега логора изиђеш, иди слободно к Турчину, али све држи десно, да ти је он увек с леве стране, јер сам Кушљу научио окретати у лево, па ако то заборавиш и ночнеш га у десно окретати, пропао си." Оад ме све испита јесам ли добро запамтио, напродужи: „Турчина се не плаши ни мало, али за живот главе не пуцај докле он не опали. Ако је прави Турчин, неће пуцати докле најпре не рекне: „Вурун бре!" Не шали се да га послушаш. Кад дођеш на 50 до 60 корака, он ће те све више чикати да ти први пуцаш, а кад види да нећеш, а мегдан је све краћи, он ће џарнути коња, истргнути кубуру и, јурнувши на тебе, викнути: „Вурун!" и опалити, па ће у тај мах поред тебе пролетети. Кушља ће се онда сам у лево окренути, а ти тада пуцај у њега на сигурно. Него, брате, добро стегни колена у онај мах кад Турчин викне „Вурун!". јер ће Кушља поклекиути и већи

мах заузети да се на лево окрене, а ти ту можеш пасти, ако се добро не држиш." Пошто ми је то изговорио, сиђосмо оба с куле. Доле сеизбаша вада спремна Кушљу. Још једном Вељко сам прегледа пушке, прегледа колане и узду, па рече: „Јаши!" Мене прође језа; ноге мж клецаху; прекрстих се и закорачих коња. „Орећан пут!" рече ми Вељко, па оде на кулу. Окренем коња куд ми је рекао. Бесни Кушља пода мном вришти и подиграва... Изиђох у поље. Турчин на белу коњу чекаше, па, видевши мене, поче се већ кретати. Мени се пред очима непрестанце показиваху неки котурићи плави, жути, црвени. Бејах се препао као никад дотле; тек се ипак сећах Вељкових речи... Приђох му на једно 100 корака. Туркешина повика: „Вурун, бре!" Ја премрех, али Кушља стриже ушима и иде поносито. Турчин ме понуди но други пут. Ја ћутећи идох све ближе, гледајући да ми је он увек на левој страни. На један мах бакрачлија сину, Турчин иолете, кубура пуче, а он, пролетевши као муња поред мене, упути се нравце у турски логор. Ту Кушља учини онако како ми је брат казивао, и не даде Турчину натраг, него га готово престиже; ја извадим кубуру и испалим за Турчином. Пошто ми ништољ пуче, ја не знадох шта би, докле не видох да ме Кушља донесе нред кулу. Вељко је то све гледао с Баба-Финке... Он ме дочека на вратима, пољуби ме у челоирече: „Орећан ти, брате, први мегдан! Виде ли ти како ее с бесна коња стропошта твој нротивник Па, иогледавши у мене, нанастави: „А што тај пиштољ држиш у руци?" Ја се тек тада сетих да је пиштољ требало задеиути у кубурлук..." (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ЈТ 0 К Л Ћ Ч Од истока зора праши, Зора плава, Од истока зора праши, К слободи су пути наши, Из сна прени који спава !

Димитрије X. Микић

г . \^/поЈила нам вера срца, Вера тврда, Спојила нам вера срца, Ко у јаду још да грца? Будите се кршна брда !

Брат уз брата вал 3 а стати, Друг уз друга, Брат уз брата ваља стати, ГЈа животе радо даги У освету ропства дуга !