Нова искра

— 79 —

6 зкачају науке о свету популарно космографско предавање ЈТрофесор М- *Ј- Дндоиовић

(наставак)

Планета Сатурн Ш'а ајлепша међу евима планетама то је плапета |||1 Сатурн," која је и од Јупитера још много удаЛ љенија. Сатурн ее раепознаје на звезданом небу, ш од осталих звезда, својом мирном белом светло шћу, и сија нам као звезда прве величине. Светлост је његова много слабија од Јупитерове. У Санскриту се назива Сатурн Санајсчара, чпме се означава његово лагано кретање на небу. Грци су га називали мирним светлиоцем, за разлику од Меркура, чија је светлост, као што смо видели, веома немирна и треперива. Сатурн се у Астрономији бележи знаком р, којим се и олово бележи, да се ваљда подсети на бледу и белу светлост Сатурнову. Кад Сатурна једанпут нађемо на небу, онда га је лако и други пут наћи, јер се он, као што поменух, врло лагано креће и скоро две и по године остаје у једној и истој констелацији. Око Сатурнове лопте лобди и окреће се и један повелики колут, и тако се, остајући вазда на истом остојању од планете, с њоме заједно у овоме космичкоме простору креће. До данас знамо, да је ово јединствени случај у васиони, да се око главне плането окреће и колут, који нам ое за вроме оптицања Сатурпова око сунца показујо у својим разним положајима иа и облицима, једанпут шнри, а други пут ужи, па најпосло и као веома узан светлији или тамнији вео. Сћпб1лап Ниу§;еп8 Млађи први је посматрао Сатурна за дужо времо, тако да је још у 1659. год. уочио, да око Сатурна има један пљошт колут. Од интереса је поменути да се отац Ниу^епз-ов веома обрадовао томе проналаску свога сина, и у усхићоњу своме прославио га посветивши му овај стих: , 01опа вМегЉиз ц иат Соптсш! евзе соаеуат, 1ап1ит сое1о Соттопеп^е шоп" — „Слава, која треба да траје док и звезде трају, и само када неба нестане онда &е се и слава угасити." Воома тешка а при том пажљива- опажања и испитивања научника: ВаЈ1-а, СатрапГ-а, В1ппп1си8 СавзМ-а, СгаП1е1-а, У1;гиуе-а, 8ои1ћ-а, Јоћи Негзсће1-а, \У. Негбсћећа и других, дадоше резултат резултата: Сатурнов је колут управо састављон из два колута, једног спољњег и једног упутарњег, а између .једног и другог има расгојањо од 380 миља, тако званп „Саззгт-ев раздвој". Осим овога,

Савзш .је показао, да је ивица спољњег колута слабије светла од оне партије његове која је Сатурну окреиута. На основу марљивих опажања закључио је С «88Ш, да спољни колут није од чврсте, компактне масе, већ да се на њему од времена на време показују и остају раздвајања која, пошто потрају за кратко време, опот нестају. Унутарњн колут показује, на раздвајању од спољњег колута, веома оштар окрајак који постаје одмах тако светао, да је он и најсветлија партија целога Сатурнова система. По ТУећћ-у и бсћго^ег-у, ова је најсветлија партија променљива по својој сјајности. И овај унутарњи колут показује покадшто тамније бразде, те се може казати, да је колут Сатурнов састављен иа вишо комцентричних колута. Нег8сће1 и 8сћго1ег нашли су, осим напред споменутих колута, око Сатурна још један особити и чудновати колут, који је таман, који се и назива тамни колут, а ко.ји се у новије доба, од 1850. године, пажљивије посматра и проучава. Он је боје угасито плаветне, као што су од прилике дечје табле, а 1889. године извршена онажања Вагпагсћова утврђују, да је овај тамни колут, или како га Номци зову Сгаргш§', за сунчеву светлост транспарентан, и да постаје све гушћи и непровиднији у ономе делу, који је ближе светлога колута. Између тамнога колута и унутарњег светлог колута нема раздвајања или прекида, али је ирелаз из једнога у други веома нагао или боље без поступности. Што се тиче питања, какве је Физичке конституције Сатурнов колут, БЈб^епуе^ одговара: „Ни једно од три агрегатна стања, у коме се материја јавља, не можо се логично на Сатурнову прстену претпоставити. Чврст колут морао би досада бити раскипут од сила, које на Сатурну морају делати; течан колут би се давно и давно раснлинио; а гасовит би се котур растурио и испарио. Пошто пак сво ово до сада није наступило, мора да је коиституција колута друкчија од позната три агрегатна стања. Одговор на ово нитањо гласи овако: „Колути Сатурнови су састављени из грдно воликога броја веома малих, чврстих тела, од којих свако поједино има око Сатурна и своје кретање, по закону гравитације. То су, ако хоћете, велики облаци космичке нрашине. Оне раздвојне лииије на колутима стварају Сатурнови месеци, и они су једини који, као већи и моћнији, уводе и ред и поредак у кретања овога безброја малих месечића на Сатурну и око њега. Ноћ1еп, ЗоеП^ег и Мах^еП су то и потврдили, а тиме је загонетка о конституцијн Сатурнових колута решепа. Вна се да Сатурн има 8 месеца, који се зову: Титан, Јапет, Реа, Тетис, Диона, Енцелад, Мимас и Хн-