Нова искра

— 80 —

периозе, а вероватно је, да он има и девети месец, коме је дато име Фсбе, и који је Кекегт^ нашао 1899. али о коме се ни до почетка 1900 године није нигата дсфинитивпо сазнадо. На завршетку описа ове планете вели ЈЗЈв^еглуе^ (стр. 226): „ Када бн нешто наша. земља имала колут као Сатурн, онда би се показале овакве нојаве у нас: над хоризонтом нашим би се носле заласка Оунчева, а на источном небу, нојавио светао и зрачан обруч, који би достизао до нашега зенита на више. Посло некога извесног времена овај би се светли обруч (иривидно) од земље или од хоризоита одвојио, иа би се пео по небу иа више, и растао ненрестано над занадним крајем. Око поиоћи блистао би над нама сјајни полуколут, ко.ји би се простирао преко целог небеског свода, и само би се на источном и западиом крају опажали ирекиди, где бп недостајао по један мали део. Најпосле би се овај светли полуколут пред зору на западном небу допуиио, а на источном би све до зенита нестајао, пошто би са рађањем сунца и јачањем суичеве светлости све више и више бледео.' 1 Планета Уран За Сатурном, а на остојању готово двапут већем ио што је Сатурн од Сунца, налази со планета Уран, која је до 1846. годиие сматрана као најудаљенија у сунчаном систему. Ову је планету пронашао Хершел још 1781. године, н она ее бележи знаком усправљене стрелице са штитом, који за разлику од Марса има у средини тачку. Уран има 4 месеца, који се зову Титанија, Оберои, Аријел, Умбриел. Л_аплас је први уврстио Уран у планете, и Уран је ирва планета која је у потпуиом смислу речи пропађена. Сунце се на Урану виђа онако као што ми виђамо Венус, и осветљење на њему бићо једва нешто јаче од осветљења на нашој земљи за време ведрих ноћи. Онектроскопска исиитивања, која се у новије доба иредузимају, наводе на закључак, да се Уран исто тако, као можда и Јуиитер и Оатурн, није још охладио у оној мери као остале иланете, већ да светли још и својом светлошћу. Ако нак слаба, сунчана светлост на Урану у опште и изазива какву разлику између дана и ноћи, онда је на њему таква неједнакост између њих каква није ни на једној другој планети у васиони. На Урану, иа геограшским ширинама од 30° па на више до 70" расто трајање најдужега даиа од 13 наших земаљских година до 32 земаљске године, и с тога се с правом иитаМаЛег: „Како ли је на Урану за време но&и, које тако дуго трају ? Планета Нептун До 1846. године држало се да иланета Уран завршује овај наш сунчани систем, али те године нађоше астрономи још .једну планету, за сада најдаљу, и назваше је Нептун. У Јануару месецу поменуте годиие достави Фраицуски научиик ћ/етегпег, подстакиут од Ага^о-а, Француској Ака-

демији Наука, да ,је, због нешто промењенога кретања Уранова, дошао на мисао, да у близини Урановој мора бити ма какво веће пебеско тело које својом иривлаком утиче на Ураново кретање, те чини, да је нутања његова .нешто различиа од нутање, која би нрема нривлаци суичево.ј требало да буде, на јави још и то, да је самим рачуиом, дакле без икаквог опажања на нобу, одредио и место те ненозиате и до тада још невиђене нланете, па каза са поузданошћу и месго, где треба ту планету тражити. Исте године СгаНе у Борлину,. где се налазаше за тада и најбоља звездана карта, нађе заиета ту нову планету само за 1° даље од места које је Пеуегг1ег био израчунао. (ПЈз^епуе^ стр. 229). Изналазак Неитуна, као што се види, особите је ирироде. Остале су нланете нађене или случајно или нарочитим тражењем по звезданоме небу. Нентун је, на против, иађон теориски и самим чистим рачуном, и изналазак Нентуна може со сматрати као највећи и најлепши тријумФ човечјег ума, као трцјум® моханике неба, дакле као тријумФ, или још боље као најсјајнији уснох више матоматичке анализе, која нас својом снагом води још и даљо но што ,је ире тога ико смртии и иомислити могао; јер математичка анализа продире и у такве огромне даљине куда јој ми јодва у мислима следовати можемо. Нептун се бележи знаком усправљеног трокраког свећњака. Нептун има и једаи мосоц. Проналаском Нептуна доспели смо на остојање од 4.487,000.000 Км. илн округло на четири и по милијарде километара од Сунца, чиме је за сада бар повучена грапица у нашем иланетарпом сазнавању у васиони. Видели смо, да смо код Јупитера, Сатурна па и Урана могли с разлогом употребити изразе: Јупитеров, Сатурнов, Уранов систем, јер код свију ових планета нађосмо повећи број мањих тела, иратилаца, месеца, који се око главне планете окрећу. Није немогућно да ће се даљим иснитивањима проиаћи и за Нентун више трабаната, те да можемо говорити и о Нентунову Систему. Сви су ови системи чланови вишега Оистема, нашега Суичанога или Хелиоцеитарскога Система, који је опет и сам члан једнога још вишега система у васиони и т. д. Тако поступно нењући се идемо од најнижих чланова, од месеца, ка вишим нланетама, сунцима итд. Тако исто класиФикујемо ми и живе створове овде на земљи. Почињући од инФузорија идомо навише све до човека, који на једној страни иредставља крај и завршетак, а на другој можда је тек само почетак у каквом вишем реду разумних бића у опште! (БЈб^еше^, стр. 230.) Осим тога, оиа нанред истакнута иодела на унутарње и саољне иланете има и свога стварнога оправдања. Унутарње иланете свршавају обртања око својих оса од нрилике за 24 часа; имају већу густину од Оунца, — и брзина им је, с којом око Сунца онтичу, шест пута већа од брзине око њихових оса. Напротив, сиољне планете: Марс, Јупитер, Оатурн, Уран и Нептун имају много