Нова искра

— 107 —

Та раки.ја амберија Баш је љута неготинска, ПреФакута до три пута,Пије Вељко, абер' нема. * То су подаци које о Вељку имамо по историји, иародиом предању и народној појезији. Овако у цединн, груписани и упоређени, они нам дају ако пе сасвим потпуну, а оно врло ирибдижну сдику о овом великом јунаку, коју у кратким потезима можемо овако представити: Дечак природе смеоне, живе и несташне; младић одважан и подузетан; хајдук, о коме се мало зна, а кога

Вељко, то је био овај велики херој српски, овај јунак над јунацима!... У Вољку имамо готово потпунце оличен онакав идеал српскога јунака, какав је сам народ, са свима замшпљеиим особинама и врлинама великога витеза и хероја, створио у Краљевићу Марку. Необично смеоне, храбре и јуначке авантуре Вељкове, његов' витешки живот и многе лепе карактерне особине, често иодсећају на овог старог јунака народног; чини се, као да се Вељко у многоме на њ угледао, као да је он само у иеколико измењена слика Маркова, прилагођена новом времену, иовим приликама и животу.

Ј. Вјешин

другови воле колико са лених другарских особина, толико још више са великог јунаштва његова; буљубагаица, кога старешине радо нримају и цене са његове смелости и храбрости; јунак, силан и моћан као лав, коме се околииа чуди и диви, а кога претпостављени заиостављају, заборављају и не умоју довољно даоцеие; старегаина боз пожуда за материјалним благом, кога момци и буљубаше његове обожавају и прослављају, а на кога се завидљивцн и ситне душе тужакају; војвода, који свугде односи победе, прослављајући име српско и задавајући страх нопријатељу, а чијој слави завиде многи, тада моћнији од њега, па би хтели да га нема; велики витез и непобедни херој, који славно гине у одбраии отаџбпне и оставља име сја.јно као сунце, много сјајније и величанственије од имена оних који за живота беху већи од њега; великап, коме потомство ие зна поуздано ни годину рођења ни дан смрти, а ко.ји је и сувише заслужио да му Србин зна и дан и час кад је света угледао и оставио; — — ето, то је био

повратак са трга

Нема сумње, њих двојица, Марко и Вељко, стојо данас као два највећа народна јунака — .један у старој прошлости сриској, кад срнско царство пада, кад сунце српске слободе залази; други у новије доба, кад царство српско из четирвековног робовања васкрсава, кад се на небу српском почиње јављати зора српске слободе. Благо народу, који у својој историји има да покаже такве јунаке и карактере, какви беху Марко Краљевић и Хајдук-Вољко Петровић!... 6. Народна иојезија о Вељку, као што смо видели, врло је слабо заступљена не само но броју песама, иего и по вредности и лепоти њиховој. Овај логендарни и омиљеин јунак народни, овај највећи хорој новијега доба сриског, сјајно је заслужио да народ о њему гато вигае зна и има. С тога сам покушао да све оно, што је о Вољку познато у народној нојезији, не само прикуиим,