Нова искра

— 97 —

Број 14. Београд, априла 1905. Год. VII.

уие две недоље несам био код куће. Еосовски валија, Ха®уз-иаша, бану једнога ленога дана у наш крај и иареди нам да за петнаест дана прикупимо од народа сав данак за прво полугође, јер беше велика скика, како сам рече Брњачком кнезу, у главном вилајетском мал-мудирлуку. Кад с тешком муком свршисмо посао, вратих се кући и одмах узех кн.игу да зајазим, и ако уморан, ону праведну потребу, која се код човека јавља особито после извесног времена проведеног по вољи или невољи без штампаног слова. Узео сам књигу, може бити пет пута дотле прочитану, па ипак сам се веома обрадовао што ми је пред очима штампана реч, те сам слатко читао као новину. Неколико сам пута за столом од умора закуњао и већ ночео да заборављам прочитано, но тежња да очи гледе на тако жељене шаре, одржаше мо доста, дуго. Воћ и зора боше почела да руди. Пођох да легнем и баш у тај тренутак неко закуца. — Ко је? — викнух. — Отвори! — чу се непознати глас. ГГраво да кажем — подиђоше ме мрави. Моји пе боху на окупу, а време беше не из жељених. Наш и иначе

„крвави крај", како га и Орби и Арнаути зову, преживљаваше непријатне дане. Глава ти је играла о концу у свако доба. Крађе и убијства — свакога дана. Неки несрећни Осман, из Добросава, беше убијои. Мржња моћу Арпаутима и Србима беше сувише набрекла. — Ко је? узвикнух опет и шчепах роволвер, пажљиво пришавши к вратима. — Ја сам! Но бо.ј се, кузум, отвори... — Казу.ј се! — Отвори, ђуле, не бој се, иа ћеш да видиш. Моја иретпоставка као да поче прелазити у исгину, .јер но говору познадох да чудновати посетилац није од наших. — Даље од врата ако ти је глава мила! — неприродно нодвикнух, готов да то револвером посводочим. — Ај, ај, како си аџамија међер! Отварај брже да ме ко но види, тако ти крста!.. Отварај!.. Женска сам страна, зар не чујога... Што се бојиш? Мени сијну мисао о нечувеној подвали за паше крајеве у ноћним походима. Јамачно, помислих, неки „пријатељ" замолио Арнаутку, да ми закуца на вратима, те да ми лакше дође главе, знајући добро да човека, и то ноћу, не би иустио ни онај којем све четири ®але у

„Нова Жскра" излази сваког месеца. Цена: на годину 16, по год. 8, четврт год. 4 динара; ван Србије: на год. 10 Фор. или 20 динара у злату. Претплата и све што се тиче администрације шаље се Р. Ј. ОдавиКу, власнику и уреднику „Нове Искре", Капетан-Миишна улица, бр. 8. Рукописи се не враћају; накиадно тражење ио.јединих бројева изврпгује се само у року од два месеца. После тога рока бројеви се могу добнти само за откупну цену. —

Запис — СЛЧК)\ косов^ -