Нова искра
— 98 —
I
глави. Због тога отрчах и уаох и дугу пушку, но реших со да но нуцам до грднога јада и да не убијем жену. — Увиј се с врата, женска главо, и пусти нанред онога који те је тим путем повео! Нека тај закуца!... — Ха, ха, ха! зачу се смех, но некако чудноват, да ми се учини како ме то лице жали што се варам и опет жели да му што пре отворим врата. — Беса ти је! Отварај! Јо си л' мушко да верујеш на бесу ? — Веса? — Беса!.. Божја... тврда... Кључ шкрицну и врата се отворишо. Ја се скрајнух у угао, држећи путкку у руци, Затварај! — викнух и непозиата прилика приклопи врата. Брзо окренух двапута кл.уч, подигох очи и спустих пушку. Преда мном стајаше була приличних година без ®ереџе и подбрађена шароном марамом. Изненади ме: бешо у грађанском оделу Вучитрнских или Митровачких ханума, док сам мислио да ћу видети Ариаутку у опанцима и сукњама повише шароних димија. Никад, се нисам са ханумама састајао, те се у новољи нађох — како да је поздравим. Помислих, па се дубоко покЛоних и учипих дуб<»ко и иуио иоштовања „темене" онако, како мо .је отац учио да ноздрављам паше и бегове. Она ми таквим истим одговори, само куд и камо брже и елегантније. — Добро јутро, ОФендија, како си ? — Хвала Богу, ханума!.. и иропустих је к стблу. Лампа гораше и ја потражих дуваи да тшнудим своју необичну гошћу. Она прими и запали цигару, па мо позва да соднем. Онот узех прод н.ом „темепе" п седох са опом турском нристојношћу, која се у н>их захтова. Подавих ноге пода се и усправих со, — Седи рахат, кузум, соди... — рече и осмехну се. Послушах, удобнијо седох на нростирачу и иогледах је. Стасита и веома симнатична жеиа, господскога израза и отменог држања. Беше јој около 45 година. По ипак доста млада и сачувана. — Да изи|ем, ханума, да донесем воде и шећера. И каву да спремим. Сабах је, вромо је... — А, јок, кузум! — Зашто? — ; Немам вакта. Невоља мо нагонила да ти закуцам на врата и морам хитати да мо нико пе види, — почо оиа ноловину турски половину српски. — Ја сам туркиња и не би желела да ми се вашо жене под сгарост смеју. — Добро си дошла, ханума!.. Еао у своју кућу... Несмо ни ми хвала Богу дошљаци, — почех ја. — .0 агама се и беговима знамо, с вама живимо већ пет стотина годииа!.. Да разбудим наше, и уверавам те биће свима драго што си нреекочила наш праг... Добро си дошла у . нашу кућу у свако доба. Нико ноћо за зло нримити.
Знам ја, кузум, знам... али не ваља да ме виде... Мене не ваља да виде... — Зашто, ханума ? — Ево зашто. Велика ме јо иовоља нагнала... Знаш ли Сејдију Барјактаровића из Ђуровића? Јакшићева агу и сиахију? Како да ие зиам, кад се сваки дан виђасмо! — Добро. Ја сам н.егова мајка. Мајка?! Добро си дошла, ханума ■ узвикнух ја с ногу, са дубоким поклоном и још иеколиким поздравним речима. — Бољо то нашла, кузум!.. Ја сам Ссјдијна мајка. Њега јоднога и имам. Лани сам га ожонила, ти већ знаш. И од тога сам даиа нопростано молила Бога да обрадује нашу кућу. Бог је, хвала му, — на се мало иодиже био милостив, али смо ми ношто згрошили. Ево четири дана како со моја јадна Солима, Сејдиагиница, у мукама мучи и ие може од бремеиа да со одвоји. Што смо знали, све смо чинили: угЉевљо смо од злих очију гасили, траве смо јој давали, код хоџа записивали и воду узимали, видаре и знатаро питали, — па но номажо... а - ја!.. Види, види... Сејдија је и иопу ишао да чита молитву и своти водицу - а Селими још теже... Даће Бог лакше, даћо... Може он... Од свако со руке довијасмо, па нома лока. Жао ми је Сејдијо, баш хоће из иамоти да оде... Од сво муке синоћ иозвасмо чивчику Сребру да јо упитамо. И оиа рочо да си ти веома дубок од књиге... Био си, рече, на великс школс, и зиаш а заиишеш од сваке болештине, на и од овога... Ја заустих да одговорим. - Полако, кузум!.. Она се заклела на своју децу да сво знаш и да ти је рука веома лака. Никакав калуђер, никакав дорвиш ие може ко ти... Ти имаш пеку своту књигу, из које сво видиш и можеш да помогнеш. Али иоћеш, но знам зашто. Срббра рече да су те многи молили, но ти се иеси дао ни оиенелити. А грохота је, тако ми Бога. Кад знаш, а, нећеш, волик јо грех. Ти си учон човек и знаш боље од моне да су и ваш Иса-псјгамбер и иаш Мухамот-иејгамбер наредили да чинимо добро. Учини ти сад нама ово добро, заниши Селими да се избави муке, тако ти твоје вере и крста! — Но знам, ханума, душе ми! — Знаш, зиаш, не увијај. — - Не увијам, но но знам никакве записе. Лажу. Нико то осим Бога пе зна. То само понови и хоџе раде и лажу. — Не греши душу!.. Многи знаду и ти знаш. Видовит си, но нећеш Турчииу да помогнеш. А зашто, кузум, кад смо сви људи, а Бог је и наш и ваш? — Зиам, ханума, да је Бог један и да смо прод њим једнаки... и ми и ви... али записе но знам. — Аман, учини ми ово добро!... ЕФОндија, тако ти мајчине душе, помози!.. А пара ишти колико ти драго. Знаш, но брапи се!