Нова искра

— 126 —

гатањем, данашња наука доказује да се сугестијом дакле опет неком врстом гатања — могу ови израштаји уклонити. 1 ) Народ вероваше да неки невидљиви „изворски дуси" помажу при лечењу бањским водама, докле наука доказује да у већини врелих лековитих вода има радиоактивих еманација. Народ је веровао да звезде утичу на живот човечји. Данашња наука је статиетичким испитивањима то исто иесумњиво утврдила. Знаменити шведски научник Арениус доказао је да се у ваздушној муњевини .јављају разговетиа колебања, која зависе од месечева обилажења око сунца, утичући несумњиво на извесне физиолошке радње човечје. То је потврђено појавом менструације, бро.јем иорођаја, случајевима иадавице. Арениуе је још доказао и друго колебање муњевине, које зависи од сунца, са размаком од 28 дана, које такођер има везе са менструацијом и рођењима; а слични размаци запажени су и при појавама северне светлости и вртуна. Коме није познато, како периодске појаве дана и ноћи, лета и зиме, топлоте и студи изазивају физиолошкс реакције у биљака, животиња и човека? Вашто не бисмо реаговали исто тако и на друге космичке утицаје, који нису приметни за наша несавршена чула? Зар да не осетимо промено ваздушног притиска, ваздушне и земљине муњевине, земљиног магнетизма, који по Арениусу зависе од васионских појава. Све се више множе чињенице које тврде, да смо у присној вези са укупним нашим планетским и сунчаним системом; у многим физиолошким радњама јављају се периоде космично телурске. То показује и несташна, толико опевана љубавна страст; то показује нарочито сексуални пагон, тај најмоћнији од човечјих нагона, који потајно и несвесно подстиче љубавие покрете. Многи посматрачи доказали су за Јевропу, да је највећи број зачеђавања (концепција) у месецима мају и децембру, а прела томе максимум рођења у Фебруаруисептембру. 2 ) Деца рођена у Фебруару и септембру надмашују животном снагом децу из других месеца. Зар то не подсећа на звездарска гатања? Зар то не потврђује претпоставку, да се и у прачовека јављала двапут у години периода плодности ? Зар то не упућује на њ гово сродство са животињским светом? Оа овом појавом беху у вези и два највећа нразника сгарих народа, Словена, Гермапа, Келта, пра-ћена љубавним оргијама, који су почињали 8. марта, односно 10. септембра, а свршавали се 8. јуна, односно 8. децембра. Хришћаиска црква, их је уевојила као Ускрс и Божић. Коме није познат утицај годишњих времена на животне радње човечје? Ко није осетио на себи утицај пролетњег даха, кад се крећу сокови и у биљака? Зар није и седи Змај узвикнуо: „Хај не преетај мајски дане, младим', сгарим' живот сладит'!" Ломброзо је пронашао да су у пролећу најчешће творевине уметничке, открића из Физике, хемије и астрономије. Ну исто тако и болести омекшавања мозга показује свој максимум у пролећу. Злочиии такођер јаено потвр1)у.'у зависност од годишњих времена, злочини противу морала дешавају се највише у мају и августу. Највећи бро.ј еамоубистава пада у мај и јуни. На деци се чешће опажа т. з. пролетња грозница, умор, немир и немар. У пролећу расту деца (од 9 —15 година) у дужину, а мање потежини: у јесени, обратно, напредују по тежини, а мањо у дужину. Пада у очи да се и телесна температура нрекодаи редовио мења, чему прави узрок није

1 ) Кеуие (1е Г Нурпоизте 1902. ј\2 3. 2 ) Н. ешз, Ое8сћ1есћ1;81;г1е1Ј ипс1 8ећат^еГић1.

нађен, али се нека сличност опажа у дневном колебању земљина магнетичног стања. 1 ) Напоредо са физиолошким радњама човечјег живчаног система теку, у узајамној завиености, и психичке радљивости његове; кад су прве подложне периодичним променама, услед васионских утицаја, зар да ове друге не буду? Уосталом, експериментална педагогика доказала је периодичиост не само у телесном, него и у духовном развитку дечјем, чему ваља потражити ближе и даље природне узроке. Васпитање је ставило себи у задатак да, водећи рачуна о прошлости човечјег рода, о његову корену који се губи у животињском царству, о његовој еволуцији, уздигне га ка светлим висинама моралних идеала. Да би у томе успело, она мора у довољној мери узимати на око и несвесне своје еараднике, природне утицаје, који се не ограничавају само на најближу средину, већ захватају из најдаљих небесних даљина, одакле допиру етарски таласи, у облику топлоте, светлости и електриие; оно мора узети у вид и васионске, космичке утицаје. Стога ннје узалуд речено да је човек атом васионе, микрокосмос у микрокосму. Тако се обистињава: све је у свому. П. М. ИлЉ

Уа1гоз1ат> ТлзтзИ г пједоро по1а. Ргпод %а рочлез! ћпШкода ргерогопа. Nаргзао Ргапјо Кз. КиЋас. Ђгидо рорипјепо ГмИапје за зМкот УаЛговЈат 1 а8ГпзЈсода. II ХадгеЈт. ТзпаГа „МаИса Нг^а^зка" 1904. Препорођај хрватскога културног живота учинио је, да се поред књижевности и музичка уметност почела развијати на народној основи. Сасвим је појмљиво, да је у доба „Илирства", када еу се толике песме или, боље рећи, стихови писали, било потребно, да се родољубна садржина њихова попевком што више рагаири. У то доба пада, дакле, почотак стваралаштва хрватских народних композитора. А то је доба у неиосредној вези и с нама, еа српским ондашњим животом. И ако нас додуше Илирство није толико освојило, ипак се и у нас, нарочито после појаве Вранкове, а већ и дотле, много певало, а уз многу је песму постао у час и напев, то се дакле и у нас то доба — или можда нешто доцније — може сматрати за почетак музичког развитка. Ми имамо певачких друштава од преко 50 година, па ће без сумње бити тачно мигаљење, да. се јога и пре ових почињало у нас у збору певати, те, доследно, да се већ онда и компоновало (Ал. Николић, Станковић), па и ако не у народном духу — а можда је и оваких било а оио бар на народном „језику. Не само да би занимљиво, него би и потребно било претражити све старе архиве старијих певачких дружина, не би ли се нагало вигае старијих аргумената, који би нам ноказали, ко се за српску музику (у прве њене почетке) брннуо. Исто би тако добро било распитати у старих људи,. који су јота пре 50 и више година певали, да нам испричају све чега се о тој ствари сећају, — и најмање ситнице биле би занимљиве и од вредности. Како се певало? Да ли из нота? ') Ка1игтз8. \УосћепвсћпП, 1905, ЈГ« 16.