Нова искра

- 141

На шанац је јунак кидисао, 0 бећарима шанац придобио, Све бегове Турке иосекао; Сам остаде боже Осман-беже, Пак се своје куле дохватио, У тврду се кулу затворио. Кад то виде буљубаша Вољко, Са свих страна кулу опасао, Па подвикну на своје бећаре, Те донеше и сламе и сена, Османову да аанале кулу. Ал' са куле Осман нроговара: „0 јуначе, буљубаша Вељко! „А тако ти Бога истинога! „Немој моје запалити куле, „Немој моје погубити главе; „ У мен' доета блага за откупа, „Доста блага, све жутих дуката „И великих сребрних талира, „ На част теби свеколико благо; „И даћу ти злаћено оружје, „Какво носе наше у Стамболу; „И даћу ти мога хата љута, „ Љута хата, Кушљу од мегдана, „Каквог више у Турака нема: „Немој моје иогубити главе." А то Вељку врло мучно било, Што га беже Богом заклињаше, А не би се наносио главе, Па он бегу 'вако проговара: „А не бој се, беже Осман-беже! „Већ ти сиђи са бијеле куле, „Живот ћу ти данас опростити, „Пак ти иди бијелу Видину, „Те ноздрави Видинлије Турке „И од мене норуку однеси: „Нек су спремни дочекати Вељка; „А скоро ћу к њима, ако Бог да!" Спђе беже са танане куле, Па он Вељку силно благо даје: Шест зобница злата и талира, Љута хата Кушљу од мегдана, И оружје у срми и злату. Узе Вољко на откупе благо, Пак је бегу живот поклонио, Пронусти га бијелу Видину, Оде беже, весела му мајка! Лепо Вељко шићар ноделио: Три зобиице злата и талира Даде Вељко својим бећарима: Нок имају блага за ашлука, Нек имају за што пити вина; Три зобнице Совјету послао: Београдска нек виде господа,

Шта је Вељко кадар учинити; А себи је Кушљу задржао, Беговога хата од мегдана, И оружје у срми и злату, Да се има поиосити чиме. Одатле се Вељко подигао И сву Дрну Реку очистио, Очистио Реку од Турака, Па на Тимок с војском ударио И с Тимока Турке одагнао: Грдно га се препанули Турци, Где год чују за Вељково име, Беже Турци с главом без обзира, Беже оии тврдоме Видину;

Ж. Ф. Миле

Ангелус

У граду се каде ирепануше, И капије Турци затворише, Да им Вељко у госте не дођо. А кад Вољко одагнао Турке, Учини се јунак војеводом Реке Дрне и Тимока бела; На Тимоку шанце поградио, У шанцима момке оставио, Буљубаше њима поставио, А. над свима брата Милутина: Да чувају Тимок од Турака. За себе је Бању изабрао, Равну Бању под Соколом градом, Насред Бање чадор разапео, У чадору рујио вино пије, А дворе га лијепе Бањанке, Неке дворе, неке коло воде, Вељко није, ни бриге му није.