Нова искра

— 142

Хвале Вељка момци и дружина, Хвали њега постојбина цела, Хвали њега и Вања и Тимок, ТТТто одагна Турке зулумћаре, А највише сиротиња раја, Којој турски зулум додијао. Ој соколе, ој јуначе дивнп ! Светла теби ђорда на мегдану! Имо ти се вазда спомињало, Докле тече сунца и месеца! в. Турди нападају на Бању Кличе Вила са висока Ртња, Кличе Бањи под Соколом градом, Па дозива Петровића Вељка: „Где си, Вељко? нигде те не било! „Ето на те силна турска војска „Од Видина града бијелога, „Силна војска љутих крџалија, „А пред њоме Гушанац Алија, „И са њиме до два зулумћара: „Пореч-Алн и Кара -МустаФа; „Зајечар ти огњем нопалили, „На Тимоку шанце преузели „И Црну ти Реку поробили, „Старо, младо под нож ударили; „Пак се ево на те подигоше, „Да те жива у Бањи ухвате; „А ти си се рахат учинио, „Вино пијеш, у колу се вијеш, „ Зло ти вино и весеље било!" Кад то зачу Петровићу Вољко, Дикну јунак као соко сиви, Удари се руком по колену, Чисти скорлет пучо на колону. Па поскочи па ноге лагане, Те дозива брата Милутина: „Зло ти било, брате Милутино! „Зло ти бнло, и горе ти било! „А гдо су ти твојо буљубаше? „И где су ти момци одабрани? „И где су ти шанци на Тимоку? „Зашт' остави Тимок и крајину, „Те пропусти крџалије Турке, „Да ми грдно Зајечар понале, „Да ми Ц[»ну сву поробе Року? ,,Па сад ово још и воћих јада: „Иду Турци нама у походе, „Иду Турци, силну воде војску, „На Бању ће с војском ударити, „А немам их с киме дочекати, „Мало људи, а мало џебане: „Како ћемо ■ одагнати Турке? „Ио чу ли ме, ти не чуо мајци!

„Не почаси часа ниједнога, „Већ сакупи што има момака, „Пак шанчеве тврде поседните, „Да бранимо Бању од Турака, „Да бијемо и гонимо врага". Истом они у речи бијаху, Док ево ти силне турско војске, Иду Турци буљук за буљуком, Са свих страна Бању опасаше. Хајдук-Вељко момке искунио И шанчеве тврде поседнуо, Пак со поче бојак без одмора. Није шала девет хиљад' војске, Кидисало на шанчеве српске Па их бију тоном и кумбаром, Бију Турци и дању и ноћу; А у Вељка ни шест стотин' нема, Мало д)»уп1тва, али одабрана, Све бећари, по избору момци, Силно бране шанац од Турака, Ни примаћи с' Турцима не даду, А камо ли шанце иридобити. Кад видеше крџалије Турци, Да не могу Вељку наудити, Ни шанчеве тврде освојити, У логор су војску иоставили, Око Бање стражо наместили, Тврде страже ода свију страна, Да јој не мож' помоћ приходити, Ни из Бање когод отходити; Мисле Турци: досадиће Вељку, Нестаће му храно и џебане, Пак со Вељко сам предати мора. Ал' је Вељко јунак над јунаком: Главу даје, ал' се не нредаје! Дању с' бије, ноћу вино пије: Када сване и огране сунце, Он појаше Кушљу од мегдана, Па засуче свилоне рукаво И повади бријеткињу ђорду, Пушта Кушљу право у ордију; У ордији нрокомеша Турке, Пак се враћа с неколико глава, На коље их пред шанац поређа И од крви тад умије руке, Па за совру, међ дружину верну; Ту с' залаже овнујскијем мосом, А жеђ гаси румоником випа; Свирају му хитри лаутари, Вељко пије, ии бриге му није. Тако траја три недеље дана. Кад четврта иастаде недеља, Понесгало праха и олова, Па и храпо омалило било.