Нова искра

— 190 —

аетрономо до несумњива уворења, да је живот иа Меседу потпуно изумро. То је погрешно, јер се на Месецу опажају промене које су много воће од промена на нашој Земљи." Прво су опажене промено у великом кратеру Мосочеве областн Посејдон, у чијем су гротлу опажене велике промене. И сам Медлер, велики зналац Месечеве површиие, који је Месецу порицао и иајмањи знак живота, морао је признати да се налази пред појавом коју никако но може одгоненути, јер веома личи на знаке живота. Други кратер, т.зв. Линеј, био је до године 1866. предмет веома честих ироучаваља Медлорових и описан је као дубоко гротло са пречником од 40 километара. Те године (1866.) нестало јо тога гротла, а мосто њега онажено је само огромно удубљење које несумњиво доказује промену на томе месту. Али пре кратког запажен је опет кратер на томе месту, само му пречник није већи од једнога километра, док је огромни кратер Линејев, као што видесмо, био 40 пута веКи. — Још је значајнија промеиа у Месечевој области Маге РоесипсШаИз. У њој су,' већ давно, била опажена два планииска венца, једнаке величине и потпупо кружна. Никакве ногрешко не може бити, јер су за последних ВО годипа снимана стотинама пута, са исгим резултатима. Медлер их је проучавао пуних 8 годиии. Оада је њихов изглед сасвим промењон: један венац но само да јо већи, него је и свој облик сасвим променио. Та се разлика опажа не само кроз велико и усавртпене телескопе, иего се може одлично видети и кроз најмање и још иесавршене инсгрументе. А промене на Месецу не остадоше само на томе. 1877. годино опази Елајн и убележи велику кратерасту провалу и на једном њезину завршетку други, сасвим мален кратер. Ову појаву пе бешо нико дотле заиазио, и ако се, после Клајнова открића, могла посматрати и најпростијим телескопом. Наука је захвална Елајпу и за проналазак још неколиких сложених кратера и дубодолина, којих раније није било, јер их, поред све лакоће посматрања, нико не беше опазио. Из ових промена на Месечевој површини, не може се порећи да иа Земљину пратиоцу има животних сила којо опажљиво промењују изглед Мосечеве површине својим исполинским и стихијским превратима. И поред традицијоналног уверења да је па Месецу пестало живота, он јо ипак жив и даје астрономији довољно материјала за размишљањ о узроцима тих нојава. Веома је сумњива хипотеза о житкој огњеној маси која је покретом својим створила и стварала Месечеве краторе, јер је Месец према Земљи много мање тело, а кратери су му тако огромни да су вулканска гротла на Земљи нрава ништавила ирема њима. НајвеКи Земљини кратери једва имају до пет километара у нречнику, а Мосечеви су до 20 пута већи од њих. Може ли тако мало небеско тело имати у својој утроби толико силе за такво појаве? Због тога су тражени и друкчији разлози. Неки мисле да су ти кратери трагови оних распрснутих колосалних мехура који се боху нахвагали по житкој месечевој поврпшни; други мисле да су то удубљења што их учинише огромни метеори својим падом на пекада меку Месечеву поврпшну; и, на послетку, неки мисле да су и дубино и висино Месечеве обичне последици физичког закона о хлађењу житких маса, управо као и на нашој Земљи. Али су мишљења ипак подељена. Главно је да тим појавама има узрока, и да тај узрок још није престао, јер ето и данас још измењује изглед Месечеве површине.

0 каквој смрти на Месецу не може дакле ни говора бити. Стихијске силе још раде на њему и дају нашим астрономима довољно појава за посматрање и проучавање. С.

фложва јМенцеловкх радова у ЈЧародкој "Јалеркјк у Тјерлкну (СВРШКТАК) Човек се с правом пита, јесу ли то Немци из доба Фридриха Воликог, што су овде представљепи. Одговор на ово нитање згодио даје једна еппзода из живота Менцелова. Год. 1895. приреди данашњи цар Менцелу једну ретку свечаност. Позорница свечаиости боше Сан-Суси. Сви позвани боху у оделу из доба Фридриха Воликог. Само Менцел, од кога је све ово тајено, дође у Фраку. Њога, при доласку, иоздрави стража у униФорми Фридрихових гренадира. У замку, осветљеном свећама, Менцелу се иаједаред пред очима показало у живим облицима све оио, чиме је њогова Фантазија ове иросторије насељавала. Менцел је нмао разлога да буде задовољан. То беху савремени Немци у оделу из доба Фридриха Великог. Далеко воћа снага Менцелова талента лежи у једномо делу, којо са хисторијским радовнма његовим нема ништа заједничкога. Снажаи аналитпчки дар, који и најситније појединости проналази, огледа со у несумњиво најбољем делу Монцолову ,,Е18еп\уа1тегк": огромна радионица, изукрштана тешким металним ваљцима и шиикама. У средини иеколико људи, спааших мишића, у највоћем иапону своје снаге труде се да у огњу излију један велики комад гвожђа и даду му нов облик. Лево се неки радници перу и преоблаче. Десно неколико умориих људи журно свршавају ручак који је једиа млада девојка доиела. Оштром оку уметникову иису со измакле ни најсуптилније поједииости. Ваздух, усијан пакленим огњом у радионици; црвепа светлост, што се реФлоктује на лицима радника; грчевито сгезање мишића, проузроковано утицајем врелине што из ватре избија; борба дневне свотлости са светлошћу ватре издају најфинија опажања уметникова. Нада све то контуре Фигура и група у извијеним, немирним линијама појачавају утисак мучна рада, борбо људи са природним елементима. Чисто се осећа трештање машпна и пиштање читаве мреже од жица. Све подсећа силно на Вулканову ковачницу. Иста савесност, коју и у другим слнкама Менцеловим сретамо, избија и у овоме делу на видело. Десетак сачуваних скица показују, како је уметник ревносио и дубоко студирао постављеиу тему. На једној скици стоји записано уметниковом руком: „Ве1 <1ег ДУакагђеН аПез ВаГкеп — ип<1 81ап^ештегк го!ћ ап^евсћот^. АПез с1аћгпћег егбсћет! скткећ" На истој скици стоји иа десној страни записано „АНез С1Шег\уегк оћеп аиГ Љевег беИе ћеНег а1з (1ег ^гаие Нт1 ;ег&гип<1 в ; на ноколико места може се такође читати: „Та^евНсМ", „Ви!'!;", „зсћгаиШ^гргаи \у!е аПез и т. д." У низу осталих дола Менцелових ова слика стоји сасвим усамљена: усамљена и по предмету и по уметничкој вредности својој. У многобројним акварелама и гуашама, што су овде изложеие, верно је и савесно оцртан живот на