Нова искра

— 202 —

мрачења у редној таквој периоди, обнављају се по истом реду кроз друге периоде. На тај начин могли су уиапред одредити када ће сс које помрачење догодити. Мало нам је остало трагова о астрономији у Егиићана. Оријентација њихових пирамида и њихових храмова показује да су они располагали особитим познавањем астрономије. Осим тога, познати глас египатских свештеника био је привукао прве философо јелинске. Талес, Питагора и ГГлатон тамо су нацрпли знања, која су после пресађивали у својој земљи. Питагора је учио да се Земља окреће око себе и око Сунца. Његови ученици и последници воровали су: да иа планетама има становника, да су звезде сунца расејана по простору и да су оне центри толиких планетских система. Уз те велике ФилосоФСке погледе ишла су и систематска мишљења о хармонији сФера, само су она оскудевала у доказима. Њихова истина била је савршено непозната. Оснивање александријске школе По смрти Александровој, држава му је подељена међу његове главне војводе. На тај начин Египат је пао Птоломеју Оотеру. Он је скупио у своју престоницу Александрију велики број научпика из Грчке. Тако јо основана Алексанријска Школа, која је имала своју опсерваторију и богату библиотеку. Једаи од тих научника покушао је да измери даљину између Суица и Вемље, па је нашао, да је она 20 пута већа, него ли даљина између Вемље и Месеца. (У ствари јо горња даљина 400 пута пута већа од ове друге). То је био Аристарк од Самоса. Други један научник, Ератостен, дао је прву меру о величини Земљиној, само је то дао у таквим јединицама мере („стадије"), чија се права вродност није могла тачно утврдити. Хииарк. — Најзнаменитији од свих астронома тога доба био је Хипарк, који је живоо у другом воку пре Христа. Он је одредио доста тачну вродност за трајање тропске године и упознао је неједнако трајање годишњих сезона. Нова једна звезда, што се беше појавила за његова доба, нагнала га да се лати нзраде главног каталога звезда, да би својим потомцима дао могућности да познају нромене, које би се збивале на небу, а исто тако и да могу вршити тачнија посматрања Месеца и планета. Већ и он сам је доживео да пожње плодове тога великога рада, кад је открио врло значајну појаву прецесије оквинокције.*) Од њега нотиче метода о утврђивању положаја места на Земљи помоћу дужине и ширине, за коју је оп први употребио помрачење Месеца, И иајзад, он је пропашао и усавршио с®ерну тригонометрију. Птоломеј. — Разнолика дела Хипаркова и толики његови проиаласци, по иекој несрећи, нестала су. 0 њима знамо само по т. зв. Алмагесту од Птоломеја. То је основна књига, у којој је исписано целокупно стање асгрономије, какво је било у оно доба када је та књига писана. То је било око 180. године по Христу. Птоломеј је открио главне неправилности у Месечеву кретању. ") 0 тој лааној појави говорићемо засебно.

Птоломејев систем Стари су сматрали да је најсавршеније кретање по кругу, .једнаком брзином. С тога су такво кретање узели као осиовицу за кретање планета. Птоломе.ј је усвојио идоју ту и ону, по којој је Земља средиште свих кретања небеских тела. На основу тих својих хипотеза, покушао је да објасни и неправилности у томо кретању. Ну како то очевидно није могла задовољити теорија о простом кружном кретању, прибегао је комбинацпји таквих кретања. Ту комбинацију остварио је теоријом еиицикла, која чини његов систом. По том систему у средини стоји Земља нопомична, око њо со окрећу редом : Месец, Меркур, Венора, Сунцо, Марс, Јупитер, Сатурн, сваки на својој СФери. Изнад Сатурна узимао јо Птолемеј оему СФеру, на ко.јој му се крећу све звезде. За овом долазиле су две сФоре за објашњење прецесије, и најзад једна т. зв. ргнпшп гао1)Ие, т.ј. СФера звезданога неба са свима звездама, која се окреие, обухватајући цео свет, једанпут око своје осовине за 24 сата од истока на запад. По њему се Сунце пењало и спуштало по линнји па завртањ, да би се тиме објасниле промене годишњих созона. Ма да је и сам Птоломеј сумњао у тачност свога система, ипак се он одржао кроз 1400 година! Са радовима Птоломејевим завршује се нанредовањо Астрономије у Александријској Школи, ма да је сама школа постојала још неколико векова. За више од 600 година после Птоломеја ни један астроном од вредности није посматрао појаве небесне. Рим није ништа нарочито учинио за науку. Да би смо нашли Астрономију која боље напредује, морамо је тражити међу Арављанима. Један њихов калиФа, Алмамои, који је вла;.ао уВагдаду око814., превео је Птоломејево доло Алмагеста, то јо тако међу Арављапима пропгирио учоње Александријске Школе. II. Утврђивање Сунчева сиетема и гравитације Коиерник (1473. —1543.) Проучавајући Птоломејев систем, Еонерпик се никако нијо могао сложити са онако сложеиим и замршеним склопом његовим. С тога је нотражио у старнх ФилосоФа какво простије гледиште о уређењу света. Читао .је у Ариетотела и Плутарка, да су Питагорејци учили како се земља и нланете окрећу око Сунца, које се налази у средишту света; за тим, како се и Зомља окреће око своје осовино. Он се нрихвати те идоје и стане, на основу ње, контролисати посматрања, па је најзад увидео, да се необично просто тим путем могу објаснити појаве кретања небеских тела. Половина кругова, што их је Птолемеј замишљао ради објашњења планетских кретања, одмах је ишчезла на свагда. У исто време Копорник је могао одредити и величине планетских путања, којо до тада беху сасвим нопознате. Оно дневно кретање свих звезда изашло је као илузија, а објашњено је обртањем Земље око њене осе. У место да су се звезде морале заједно