Нова искра

— 201 —

Једхој лесмк

V

свет си дошла Јесењега дана Кад лишће пада по гробишту мртвом, Од срца пала болом искидана За прељубљеном црне смрти жртвом. Обијала си залуд многа врата И смиловања гражила код људи ; Свеђ остала си бедна, непозната, Ко туга боних, изморених груди. Задар, 1905.

Ал' сестра Глазба виде твоје сузе И меким гласом тешити ге стала, За верну другу тебе скромну узе Пољубив жарко твоја уста мала. На посестримске примила те груди И своје душе жар је у те слила, Па ситност презрев бездушнијех људи Пут неба разви херубинска крила. РШ^ард Мш^о.лит^

Како се заснтлвала астрокомкја 1 Црткце кз ксторкје астрономкје*)

~А

'Ј.елећи дати прилике својим читаоцима, да се с времена на време унознају са тековинаиа астрономске науке — за сада ћемо им изнеги иеколико основних цртица из њене историје. Тиме ћемо уједно ноказати како је она изгледала у најстарије доба, када се .је заснивала, како су се усавршавало њене методе кроз хиљаде година, док се није дошло до данашњега стања, до тековина које сада интересу.ју не само праве астропоме, него и сваког човека чија се мисао покаткад управи и на небо као на једну огромну загонетку.

По хронолошком реду, одмах после Кинеза долазе Калдејци. Птолемеј нам је оставио забележена три по-

I. Стара аетрономија Астрономија најранијега доба бавила се само посматрањем изласка и заласка важнијих звезда, затим помрачењима Месеца и Сунца. Сунчев ток на небесном своду нратио се помоћу звезда, које се виде непосредно по његову заласку или непосредно пред његов излазак, и по варијацијама сенке у меридијану на гномону. Еретање планета посматрано је помоћу оних звезда, ко.јима су се планете приближавале у своме току. Да би се та кретања лакше могла опажати, поделили су небо на констелације, а зодијак на дванаест звезданих слпка, према којима се Сунце налази у свом годишњем току кроз дванаест месеци. Најстарија посматрања сачувана су код Еинеза. Код н их је астрономија обрађивана још у доба раније од 2000 година пре Христа. Основица њихових астрономских нослова била је у њиховим религијским светковинама. Код њих је била установљена нарочита математичка служба да утврђује калондар и да објављује помрачења.

*) 11о Тшаогап«! & АпЉјнг: ТЈедопа (1о Соато§гар1)1е.

мрачења Месечева из године 719. и 720. пре Христа. Калдејци су открили иериоду т. зв. сарос, која износи 223 месеца Месечевих. По тој периоди Месец долази готово у исти положај према чворовима својз нутање, према своме перигеју и према Сунцу. По томе, посматрана ио-

Р. Валдец

Вајарство