Нова искра

— 221 —

пе венчају ; цео приказ пак крунише завршнол сценом у манастиру: читање писма, халуцинација и умирањс. Војанов приказ „Оирана" спада у онс, који квалиФику.ју глумца за уметпика. А Роксана ? Та плавокоса, романтична дсвојка, зал.убљена у звездану ноћ и стихове, занесена за песничким „духом" ! Госпођа Лаудова само показује разноврсност своје уметничке личности, кад је своју јуначку природу прилагодила, боље рећи заменила, нежним темпераментом појетичне Роксане. Да та реакција буде и г-ђи и Народном Ђивадлу на дику, помогла јој је нарочито она особина, са које је с правом заслужила име: „Племићка са урођеном отменошћу", како је одушевљена чешка публика назива. — „Сугапо с1е Вег^егас" се и у целини врло добро приказује, нарочито вреди сиоменути старога Мошну, који, ма да се већ преко четрдесет година окреће на позоришним даскама, ипак приказује старог, простодушног, и доброг Рагеноа, да — што 'но рекли — ; ,не може бити боље". Ту скоро приказан је Шекспиров „Хамлет" у новом преводу Ј. В. Оладка а под режијом драматурга г. Евапила, који је — ваља напоменути — признат нарочито као редитељ Шекспирових драма. И Шекспир ретко долази до речи на даскама Нар. Ђивадла. А он бар има права на то и дан данас и „ва вјеки вјеков", и поред свих модерних и најмодернијих, па разуме се, и преко њих и после њих. Овде, узгред буди речено, лане се забринуло уредиигатво „Тће еп^Псћ ШизкаМ \т%ћ7лп-а" за развој модерне драме, те се обратило многим млађим модерним драмским писцима с питањем: шта да се учини у интересу развоја модерне драме? Овом приликом згодио је споменути, шта на то одговара ЕтИ Вегдега1, Француски иесник и драматичар: „ Ја сам Француски писац и читам Шекспира сваки дан; да сам евглески писац, читао бих га, сваки дан, сваку ноћ, целе седмице! Шекспир је иочетак и крај драмске уметности у свима језицима, у свима земљама. У њему је и сва техника драмске уметности. Лане у јуну, кад је Сара Бернар играла у моме комаду „Р1т дие гегпе" у позоришту А(1е1р1и, гурао сам се кроз Лондонске улице, само да се нагутам ваздуха, који је Шекспир дисао. ; ,Учитељу учитеља", молио сам му се у духу; „ти, који си био Молијер, Корнељ, Расин, Маривб и Виктор Иго у једној особи, а осим тога одан слободи мишљења, говора и снова, молим ти се, смилуј се на мене грешника и одврати главу своју од позоришта Ас1е1рћ1!" Да, драги господине — пише даље Вег^ега! уреднику поменуте енглеске ревије — држите се свога Шекснира, тај ће вам вратити све што сте изгубили, или губите — идеју, стил и све остало!" Нисам навео ово бајаги Шекспиру у прилог — тај човек, у којем је читаво човечанство, није тога потребан — већ као доказ, да су и модерни драмски писци свесни своје немоћи, да са позорнице делзју тако моћно, те се они, сви одреда, склањају с пута, кад Шекспир има реч. — Па тако је и чешка публика једва дочекала репризу „Хамлета". Тај у црнину увијени, млади, скептички ФИлоеоФ-принц, вазда има новога да нам каже, још више, да нас прозре, презре и исмеје, па ипак бисмо га и поново слушали, трудили бисмо се да разумемо његову философију , ишли бисмо за њим, па макар нас вечно водио кроз божанску појезију свога творца. Познато је већ да је „Хамлет" узор свих, и добрих и рђавих, глумаца. У Народном Ђивадлу морао је, сасвим природно, допасти Војана. И успех, који је ностигао „Хамлет" с Војаном и Војан с „Хамлетом", без сумње је највећи, који је даровити чешки уметник доживео. Он схвата Хамлета модерно и тако га приказује. Ну ту није

доста само ехватити. Он .је покупио све, и најскривеније нити компликоваие душе Хамлетове, заронио се у сваку мисао, коју Шекепир нреко младога принца исиоведа, проучио сваки покрет овога иесхватљивог младића Во.јан се управо претворио у Хамлета. Није то, како се код нас ради, декламовати иатентички стихове, ходити замишљено, „правити се" скептик. Хамлета може приказати, не, етворити га пред гледаоцем само уметник, прави уметник, за кога је соткМШ 8те циа поп да познаје и разуме Хамлетову филозофију , што се каже, у танчине, па тек потом дуго и дуго проучавати, како да се то све суради, како да нам се та сложена душа што јасније и што реалније прикаже. А за све је то потребно много студије. Тек онај глумац који се не осврће много на таленат, него сво.ју улогу приказује са студијом, заслужује да се назове, интелигентан глумац. Игра Војанова сведочи, да њему није био циљ, да се пред нубликом „покаже", већ да се, удубив се у Шекспирову појезију и разумевши је потпуно толико занео за свога Хамлета, да је у њему стварао управо свој идејал, А то је иајвИгаа квалиФикација, ко.ју глумац може постигнути. 0®елију приказује г-ђа Хана Квапилова, неоспорно највећа данашња чешка модерна глумица. Тек тако дистингована и задахнута уметиица, каква је г-ђа Хана, може да нам овако изведе најелас/гичнију вибрацију женске дугае. У ње је сваки тон, сваки глас један осећај. Па како осваја гледаоца сваким својим покретом, како му управо предаје своје оеећаје! У „Хамлету" је на врхунцу своје приказивачке уметности у ецени, кад пред краљем, краљицом и Лаертем суманута расипа и побира цвеће уз једва чујну попевку, чији нам неодређони тонови побуђују највеће саучегаће према тој болесној дугаи. — Врло су проста средства, којима г-ђа Квапилова постиже најживље утиске у гледалаца. Она студује душу, и сваки глас, сваки покрет потиче јој из дубине душе. А то јо једини пут, којим данас може модерни глумац поћи. Као гато нестаје у модерној драми теорије еа „експозицијом, перипетијом и катастроФОм", тако у данагањем приказивању нестаје свега онога, што нас подсећа, да имамо пред собом глумце, који „изигравају", уместо да гледамо људе, с којима саосећамо. Г-ђа Хана је уметница, која у својој игри непрестано одржава еутицај својих оеећања са гледаочевим. Хоћу још мало да се задржим и на режији г. Квапила. Режија и инсценовање — ствар, за коју се у нас, поред неразумевања, још и врло мало пажње поклања — игра на модерној позорници неоспорно врло важну улогу. Од режисера се иште данас велика интелигенција, дистингован укус, познавање позорнице — он мора бити унраво читава драматургија. А то је сасвим природно. Гледајте најбољу драму, са добрим глумцима, на позориици која никако или можда врло јадно представља место где се радња догађа, утисак ће бити врло слаб или га можда неће ни бити. С тога редитељ мора врло много студијс уложити претходно у то — да поетане добар редитељ. У некојим модерним драмама управо главни утиеак иостиже режија. Опоменуо сам већ, да је г. Квапил, драматург Нар. Ђивадла, признат нарочито као редитељ Шекспирових драма. Међутим, мене је уопгате сваки комад, који је он режирао, задивљавао тачногаћу, укусом и смислом. Тако и при Хамлету. Инсценовање ноћи (I. чин, I. сцена) у којој игачезавају звезде, па сцене, у којој је дух очев с Хамлетом, затим сцена на гробљу, управо је изврсно. Видите да је све израђено смигаљено по плану, а не тек да се натрпа позорпица.