Нова искра

— 253 -

РЗенус (сликао 'Јаорђоне). — г Јаорђоне да Каетелфранко или управо Ђорђо Барбарели, италијанеки сликар, рођен је 1478. по свој прилици у КастелФранку а умро је у Жлецима око 1510. Он је оснивач Млетачкога колорита, који је тек под његовом кичицом добио сву тонлоту и силину. Од његових слика сачуван је врло мален број. Бајвшие му .је цењена Мадона у катедрали КастедФранка, за, тим: Венус (у Дражђанима), Мадона (Прадо Музеум у Мадриду), Астролози (Беч), Породица (Дворац Ђованели у Млецима). За многе друге слике сумња се да ли су његове или Тицијана из млађих година. У Млецима је сликао и неколике домове, а најбоље Фасаду ЕошЗасо (1е1 ТеЛезсћЈ. €вокацпја, Јослођа са камелкјама, ^(асловнк лпсг, Джљан, ЈЗкњета (сликао Алфонс Муха). - Овај велики чешки сликар рођен је године 1860. у Иванчици у Моравској. Оликарству се, у прво доба, учио у Врну, а затим две године у Минхену. По завршеним студијама путовао је по Немачкој, одакле се, преко Тирола, спусти у Италију. И ако овај пут не беше за њега од онаква значаја каквом се надао, ипак је заокруглио и уеавршио дотле стечеиа знања. Живот његов, у овом доба, био је низ патње и невоља. прави боемски живот даровитог а сиротог уметника. Гро® Куен-Емас позове га у Моравску да му декоративно украси нови дворац. У том дворцу израдио је Муха ирви свој велики посао — тридесет паноа, који ттриказују развој игре и снорта у најразличнијим земљама. Свршивши овај посао, пође опет на нут, — али не више у Италију, већ у Париз, у престоницу лепоте, славе и уепеха. Радећи по разним академијама, није се подавао ничијем утицају. Тадашње своје радове изложио је у Салоиу, где је привукао пажњу уметничких кругова. Али жељенога успеха за дуго не дочека. Тек 1894. године, када се Сара Вернардова заузе за њега, осмехну му се давно очекивана срећа. Практична Сара уговори са Мухом да јо.ј изради циклус уметничких плаката за њезин ТћШге <1е 1а Непалзаапсе. Први плакат беше „СгћлвтопЛа", а за њим „Госпођа са Камелијама", „ВогепгассГо", „Тозка", „Нат1е1" и др, Оеим ових плаката, израдио је Муха ,још читав низ аФиша за разна предузећа. Од ових радова иарочито се истичу: плакат за „ЕхзробШоп 4е Сеп1 к , за инжињерску изложбу, за папир Жоб и за ^иаг^ег Еа1;1п. Мало пре од овога доба почео је плакат добијати онај значај у уметноети који му је данае свугде признат. Мухиним плакатима извојевана, је потиуна, победа, јер они освајају својом нотпуном уметничком обрадом, својом отменошћу, елеганцијом, евојом хармонијом и евојом словенском меланхолијском карактеристиком. Ударивши тако темељ својој слави, Муха је врло лако пошао даље. Још пре тога показивао је он редак илустраторски дар. Сад му више не беше тешко да за своје радове нађе издавача. Прво је објавио неколико свезака „Књиге за децу", а за тим „Француска на измаку етолећа". Ипак му је најзнатнији рад „Епизоде из немачке иеторије". Његов „Оче наш" издваја од свих дотадашњих радова те врсте, јер је нотпуно оригиналан, јер сво.јом орнаментиком, линијама, цвећем, плодовима, па и еамим словима, даје утисак потпуне оданости и молитвеног расположења. 0 последњој Париској Изложби посветио је Муха доста рада и нашем народу. Босански навиљон украсио је својим сликама из живота нашега народа у Босни, из легенде и иеторије. На тим сликама, поред верности оригиналима, иајвише задобија њихова духовна садржина, која је јединствен израз живота и прилика наше браће. Ове многобројне слике ипак су најмањи део његова многобро.јног рада, јер није могућно у овој прилици заћи ма колико дубље у његов огромни и знаменити рад. Тек пре неколико година почео је своје сликовно изношење социјалних елемеката, нарочито у својем слављеном пастелском циклусу ; ,Седам срехова". По њему, грех је последица невоље, патње, физичког и лЈгаевног бола. У овом раду јавио се Муха свом силином као сликар-философ. Живећи у Паризу и радећи у њему, Муха је својим радом постао Француска величина, и ако свој чеетити иарод никада није заборављао, и ако у својим сликама, није ни хтео нити могао да унигати ону топлоту болећиве, меке и нежне, али увек узвигаене и поетичие словенске дугае. Овој оеновној особини његова рада придружила се она јединетвена отменост, Финоћа и еленганција француека, те је та дружба несумњиво и дала сву ону чар и нову лепоту Мухиним радовима. Мухине слике у данашњем броју, и ако нису довољне да даду потпуну слику о овом великом и знаменитом раднику, ииак ће дати бар осиовни појам о овом великом човеку. Ф. X. јМостарскк ага, јМухамедаике на улкцк. — Обе ове слике доносимо уз приповетку Г. Ђоровића „Ђулбегова Вејна." ј-Еа путу (сликао Матеја Стернен). Поред доеадагањих словеначких еликара, које приказасмо својим читаоцима, доносимо данас овај рад млађег али несумњиво даровитог словеначког сликара, Матеје Стернена. Он се нарочито одликује евојом једноставношћу у композицији и својим бледим колоритом. —