Нова искра

— 254 —

ХРОНИКД

\*Л1етноот

Нада, комад са ариморја. у четири чина, од Хермана Хејерманса, аревео Б. БошковиК. Редитељ И. Станојевић. Драматичар-пропагатор холандске демократије, Херман Хејерманс, прешао је (23. о. м.) и преко Београдске позорниде са својом „Надом", али је већ другог вечера, оправдано љут и гневан, отишао до архиве и ту, као оно Босов брод, утопио и сахранио сваку наду на одржавање овога комада у репертоару Београдског театра. А тако аије ни требало ни смело да буде! У досадашњем лутању по туђиноким новитетима, Управа је срећно наишла на ово дело, али га, је тако поделила, спремила и дала, као да је нарочито хтела показати како се могу упропастити и добре ствари. Трагика људскот живота ретко је где, без великих коиФликата и без спреманих изненађења, тако верно и истински представљена као у овом комаду. Знаменита у својим детаљима, ова „игра мора", силна са судбинских елемената, пропала је у Београду једино са рђаве интерпретације, и ако нисмо очекивали да живот холандских рибара цроструји и преко наше позорнице н да нас задахне реалношћу холандске средине. Доиста, то се није могло очекивати, али смо могли с правом тражити да акценаг игре нокаже бар пут којим гледаоци треба да иду, а не да слушамо по коридорима најразличнија тумачења, која су потицала једино из погрешних извођења на иозорници. И ако су представљачи били унели пуно добре воље да комад „сиасавају", — Управа се није ангажовала (или тек неће иризнати да јесте) ни у најелементарнијем тумачењу и упућивању. Далеко би ме одвело, када бих набрајао све погрешке у том правцу (а покојној „Нади" не би то више ни користило), али је довољно поменути истипу да је цео трећи чин, јединствено сагласје свега што бива на позорници, — дефивитивно пропао. Читав један чин, читава језовита прича у рибарској изби крај слабе светиљке, уз рику узбурканог мора на коие су мили и драгк евих оних бедних жена што се ту искупише око болесне Книртје, несрећне супруге и матере. Сујеверје снустило се у круг ових бедница, те причају о слутњама, предзнацима, ужасима који се остварују. И таман Маритје нрича о оној иезнано.ј посети, која трипут, у поноћи, удара у њен прозор; таман се друштво иодало, под том причом, новим слутњама и страху — а неко нервозно, ситно куцање (трипут!) зачу се на вратима, кроз која уђе удовица Оарт, са скоро несташним питањем: „1Г1та вамје? Што сте се тако загледале у мене?"... Ви већ кидите, да .је све ово требало друкчије да се изведе. Али... ко ће још и о тим ситницама водити рачуна, кад, ето, читав доиста лепи трећи чии нропаде и нагони публику на зевање.

А цео би комад сасвим друкчије изгледао, да је уирава, јонт неколиким огледнма, била у стању да свему да живљи, бржи темпо, представљачима више учешћа, више заједнице у сценама, а позорници бар више интимности, ако није могла и више реалности. Улоге су биле погрешно подељене Г-1>ама Павловићки и Гавриловићки, Г-ђцп Петковићевој и Г. Милутиновићу. „Нада" јз комад доиста заслужан много боље судбине од ове што је дочека иа Београдској „технички реновираиој" позорници. Гедак је комад (не говорим о нредстави у Београду) у којему је писац, као сликар поентиста,, боље распоредио осиовне тонове и тим чудиим а савршено успелим огледом нагонио гледаоце да из евојих душа до нотиуности изведу све оно што је тек наслућено, овлаш обележено, да, једном речи, сасвим суделују у игри и да из ње изводе све оно што је писац доиста мислио, али што нигде нпје истицао ни кроз чија уста. Само се на тај начин и може тумачити успех овога комада на, свима позорницама преко којих је прелазио. Веоград је био изузетак, али је публика том најмање крива, јер је о комаду судила само по оном што .је видела и како је што чула. Представљачи су се похвално утркивали — али изван обележених стаза. У овом комаду одмор за публику наступио је тек ноеле трећега чина т. ј. у 10 1 /, часова! Није ни ово рђав пут да се једним ударцем погађа и комад и нублика. Пажње, више пажње! - К.

^(ова књкга о ЈГрешерну 28. о. м. свечано је откривен шоменик највећем словеначком песнику, Фрањи Прешерну. Свесловеиско суделовање у тој прослави даје акту поштовања и словеначком ионосу нарочити карактер. У септембарском броју одужићемо се опсежније том великом чину, а овом приликом истичемо књигу Енгелберта Гангла, као најбољи упутник за, познавање живота и рада великог песника. Књига је изашла у издању „Народне Тискарне" а има ову садржину: Увод. — Прешернове младе године. Ђак у Љубљани. — Ђак у Бечу. — Абецедна војс-ка. Прешерен у Љубљани. — Прешерен у Ерању. Прешернова смрт. — Прешерен иесник. Књига је изврсна а написана је тако јасно и просто, да би је и српски читаоци врло лако разумели. Кљизи је натпис: К1ага Рге&егпи! 01) оЉћји Ггебегпоуе^а вротешка у ИјиМјаш. без^ауИ Е. вап^1. Ка&впПа :п иа1о211а „ТЧаго<1па Изкагпа" V Пји1)1јаш 1005. —