Нова искра
Овде морамо обратити пажњу на то, да овако лепо ехватање нарочито утврђује енектрална анализа, која је показала да су и Сунце и Земља састављони од истих материја. Свакојако је то исто и за све друге планете. А резултат спектралне анализе, бар за Марс, у свему утврђу.ју и тај шакат.*) Спектрална анализа показује нам још, да су и звезде састављене од исгих материја као и наш Сунчани систем. А то канда указује на неки заједнички извор. Ну космогонски проблем овако уопштен, веома се компликује и није решен.
Обраћамо пажњу још и на то, да су планете у почетку, па дакле и наша Вемља, биле усијане лопте. То потврђује Факат о централном усијаном језгру Земљину.**) Пре Канта и Лаиласа покушао је Бифон да протумачи прапочетак планета и сателита. Он је претпостављао, да на пр. нека комета, падајући на Сунце, истерује отуда грдну количину материје, која се далеко од ње групише у поједине лопто разне величине, а па већим и *) Види о тоие опширно у поменутој књизи о сиектроскоацји. **) 0 тој појави говорићемо доцније у засебној пршшци.
мањим даљинама од Сунца. Те лонте, пошто очврсну након хлађења, постају планете и њихови сателити. Та се хипотеза не може усвојити из многих разлога. Пре свега: маса кометска је сувише незнатна, да би ма која од њих могла одвојити од Сунца онолику количину материје, која се налази раздељена у толике планете и њихове сателите. Кеплер је представљао, да је повремона звезда, која је запажена 1606. год. награђена од етерасте материје, која испуњује сав простор. Тихо Брахе сматрао је ону нову, своју звезду, 1572. као да је награђена од ете-
расте материје Кумовске Сламе. То је мипшење било веома распрострањено код астронома онога доба. Анаксимен из Јонске школе био Је још истакао идоју да су звезде постало постепеним згушњавањем неке првобитне материје, која је необично фино растурена по простору. Тако се мислило, говорило и нагађало, али је све то чекало на Хершела да покаже егзистенцију те небулозне материје; чекало је и на спектроскоп да покаже њен састав. Београд. проа?. Ј. Лихаиловић