Нова искра

— 272 —

Једне целе ноћи дрхтећ' од чезнућа Чеко сам Вас, госпо, пун мистичне наде. У парку, те ноћи, иза цветна прућа Плакала је биста једне нимфе младе. И кристалне сузе врцале су бујно Низ сребрно лице на недра јој ледна. Ах, те целе ноћи плакали смо нујно, Дрхтећ' од чезнућа, ја и нимфа једна.

У љубав сам Вашу посумњо те ноћи. И док чеках зору у тужној самоћи, Умираше тихо једна чежња врућа.

...Причб бих Вам бајку, пуну јужног плама: Ох, како ли љуби провансалска дама И умире слатко од плава чезнућа! Д ушан М алушев

ЈЗеоград од по архквсккм кзворкма напиеао Тодор Стеч>ановић Виловски

(наставак)

II.

ао што је познато, принц Јевђонијо Савојски завршио је кампању против Турске, потпуним поразом Турака пред Веоградом и освојоњем Београдске тврђаво и знатнога дела Орбије. Битка пред Београдом била је 16. авг. 1717. (по нов.), авећ 18. августа закључио ,је Јевђеније са заповедником Београдским, МустаФа -пашом, капитулациони уговир, после којега је, на дан 22. августа, немачка војска заузела град и варош. Још док се принц Јеиђеније бавио у Боограду, почоло се са чишћењем вароши и са рушоњем старих зграда и ноупотребљивих утврђоња. Он сам јавља Дворском Ратном Савету септембра и новембра месеца 1717. да је ђенерала Одвијера (0'1)теуег) поставио за привременог заповодника над Београдом, а за тим да је царска војска под командом овога ђонерала заузела тврђаву и да је све урађено да се варош и град очисте и да се сво поруши што је старо и неупотребљиво. 1 ) Ва тим се до закључења Пожаревачког Мира, услед којег је Београд дсфинитивно дошао под власт немачкоримског цара, нпје нигата чинило. Тек посло закључоног мира (16. 21. јула 1718.) и погато принц Јовђоније прими

') Н. К. Е. 1717—38 и 233. Рг. Ехр. у Дворск. Рат. Архиву.

управу Дворског Ратног Савота (Рга81<1еп1; (1еа НоПше^зга^еа), попињо опет живљи рад око ресторације вароши, а нарочито око утврђивања града. У то доба, отприлико, бегае стигло царско регаење, којим се усваја предлог принчев, да се Бооград утврди по најновијом систему и да со варога изнова назида и да јој се да облик велике утврђене варогаи.") 1719. год. пролазио је кроз варош за Цариград изванродни амбасадор цара Еарла VI., гра® Хуго Вирмонт са великом свитом и са многим скуноценим поклонима за Султана. Ова царска амбасада, којој со Оултан одазвао изашиљањем свога ванредног посланика, имала је задатак, да по тадашњем међународном обичају утврди суседне и пријатељске везо између Бечког и Дариградског двора, које су биле прекинуте, а које су закључсњом Пожаревачког Мира ,.оиет среИно настављене и коначно утврђене за вечита времена." '*) О овом кредлогу принда Јевђеиија било јо помена у нрошдом чданку. Раиорт принчев цару Карлу VI. као да јс и под царем Јосифом I! посдужио као основ за даље ситуације о ресторацији Београда после заузећа града и вароши под маршалом Лаудоном (1789). Али се тада није нпшта могло радити у том правцу, јер се рат с Турцима није свршио, и што је било несигурно, хоће ди Београд остати у рукама царевим. Свиштовски Мир показао је доцније, да је цар Ј осиф имао право, када је за времена одустао од намере да град изнова утврди и варош назида, и уреди. 0 овом периоду ианисао сам у »Бранкову Колу« од год. 1901. расправицу иод насдовом: Дие године из прошлости Београда (1789 -1791), која је отштампана у засебној књизи у Срисвој Манастир. Штампарији у Ср. Карловцима.