Нова искра

— 273 —

У свити гра®а Вирмонта био је и његов гдавни секретар, некакав Герард Корнелије Дриш, који је о том путовању царског изасланства написао подебелу књигу, која је 1723. год. у Нирнбергу изашла. 3 ) У овој књизи описује поменути секретар царске амбасаде тадашњи Веоград, којим је онда, као што се тамо каже, управљао ђенерал Одвијер. Како се гра® Вирмонт истим путем опет враћао у Беч, то се у књизи два пут говори о вароши, којој је било намењено да буде пресгоница Србије. Из овога описа сазнајемо тачно какав је Београд изгледао онда када су га Немци од Турака отели, јер се тада још није почело радити у њему, него је тек састављен план, који је Дриш видео, и за који он каже, да је леп и да ће варош, ако се по њему буде регулисала, у сваком погледу одговорити захтевима добро уређене ијаким оортиФикацијама обезбеђене европске вароши. 0 самом пак месту, какво је онда изгледало, каже Дриш писано, да је у Београду, услед рушења старих зграда и зидова, пастао такав метеж, да се једва може разликовати ново од старог, и да је сав изглед, да ке ђенерал Одвијер потпуно одговорити задатку, који му је стављен. Принц Александар Виртембершки, нови заповедник Београда и председник српске администрације, стигао је у Београд 13. октобра 1720. и одмах је предузео грађење нових утврђења и грађење вароши. Како је тада све похитало у ову варош да се ту настани и обогати и да у њој врши мисију „културних и религиозних" усрећитеља и како се о томе мислило у извесним Бечким круговима, који су онда били под утицајем језујит^, о томе има занимљивих докумената у званичној преписци из онога доба. Према томе, ваљало је брзо радити, те да се задовоље сви пријављени насељеници, понајвише католички Немци, а и сви разни католички мисионари и калуђери. Али је у исто време и сам принц Јевђеније наваљивао, да се град што брже подигне и варош утврди, јер је желео да монархију и са те стране обезбеди, како је не би изненадили нови догађаји од којих би могло бити велике штете не само за Београд и за Србију него и за оне крајеве у Угарској и у Влашкој, ко.је је Аустрија била добила последњим ратом и Пожаревачким Миром. Тако је већ јуна 1723. год. положен основни камен новим утврђењима 4 ) која су довршена јула 1736. године. Ови су радови почети под принцом Виртембершким а довршени под граФОм Марулијем. 5 ) Утврђивање вароши ишло је много спорије него грађење самога града, јер је у њој ваљало најпре многе дотадашње зграде уклонити, које су се налазиле у рејону ФортиФИкација. Ово се опет није могло лако извршити, јер су се сопственици тих зграда противили захтеву да

без икакве накнаде изгубе своје куће и плацеве, на које ^е закони о експропријацији нису примењивали, јер се Београд сматрао као освојена варош. Тако н. пр. дознајемо, да је тадашњи Веоградски митрополит Мојсеј НетровиЛ имао кућу, која је својим темељем улазила у нову ФортиФИкацијону линију. Тога ради молио је митрополит председника Ратног Савета, да му се призна новчана накнада, на што је добио одговор да му се накнада у новцу не може дати, али да му се допушта да може употребити материјал своје порушене куће. 6 ) Радници за грађење шанчева, бастиона и кућа долазили су са стране, али су за овај посао узимани

•мшш И. Зајец, словеначки вајлр

и војници, па богме и становпици Београдски, који су тога ради морали много патити и дангубити. Ово се јасно види из једне молбе немачких и српских становника из године 1720., који траже да, се ослободе бесплатног рада (кулучења) и да могу место тога плаћати месечно 300 Фор. за грађење ФортиФикација.') Но ово се стање доцније знатно изменило, јер .је почео стизати новац, који је скупљан прилозима свештенства и општина у Аустрији, Угарској, Неапољу, Сицилији, Ломбардији и у осталии провинцијама немачкоримскога цара. 8 )

') Оегагс! СогпеИиз уоп Ппеасћ. НМоЉсће Насћпсћ! уоп <1ег Кбт. Кауаегћ вгоаз-ћокбсћаД; пасћ Сопа4ап1;торе1 с1ез Н. КекћвдгаЈ бгаГ Ни^о уоп Ушпопс14. Кигпћег^. Ре(;. Сопга(1 МопаЉ 1723. Ова ретка т«Бига налази се у дворсвој библиотеци у Бечу. ■») Н. К. К. 1723. Јиш 138. Р. К. 5 ) Н. К. К. 1736 ЈиН 105. Р. К.

о) Н. К. К. 1725. ЈиИ 105. Р. К. ') Н. К. К. 1720. Р. Ех. М. 1142. 8 ) К. Б\ А. (Архив минист. Финансија). Фасцикла од 19. априда 1725. Извештај дворске канцеларије односно Папине Буле од 31. јан. 1725. којом се одобрава, да се од свепгтенства у аустријсвим провинцијама могу покупити прилови за овај циљ.