Нова искра

— 274 —

Како су ови прилози, као што еам већ једном поменуо, досгигнули за непуних нет година суму од два милијона Форината, то је јасно, да су се отуда могли плаћати и лшеранти материјала и радници, а нема сумње, да је и многи новац нестајао у џеповима команданата и војних чиновника, јер је баш тога ради сваки час било тужаба и исграга. 9 ) Као што сам већ имао прилику казати, твзрац новога Београда био је гае® инжињерије, пуковник и доцније ђенерал Нжола Доксат де Морез, који је тада био на гласу као стручњак у грађењу Фортишикација но Вобанову систему, о чему је већ у неколико прилика дао доказа, а нарочито приликом грађења ФортиФикација у Темишвару. Пуковник Доксат не само да је израдио план по коме је вршено грађење, него је и настојавао, да се посао изврши тачно и добро. Белешке у ратној књижевности — и ако их нема много, јер је доцније његово име навалице предато забораву — пуне су хвале о овом ђеннјалном инжињерском официру, коме се нарочито утврђење Београда уписује у заслугу. 10 ) Већ у октобру 1724. поднео је Доксат Дворском Ратном Оавету тачан план о свему што је у Београду, у вароши и у граду, већ урађено и што још има да се уради. 11 ) Уз овај план, којега је, на жалост, из акта нестало, има и тачан опис поделе Београда, његових утврђења, сокака и јавних грађевина, који је толико занимљив, да ћемо га читаоцима саошптитн у српском преводу. Разјашњење главног плана града и варопш Београда 1. Горњи град (Баз оТзеге бсШозв). 2. Главна пијаца. 3. Цариградска капија. 4. Видана касарна за један батаљон. 5. Касарне које ће се тек зидати. 6. Омцирски стан. 7. Заповедникова кућа. 8. Стража. 9. Оружник. 10. Магацин. 11. Водена варош (\\ г а88ег8 +,ас11; или Доњи Град). 12. Пијаца за свечаности. 13. Дрква. 14. Пе9 ) Како се у том погледу газдовало и како су се ?ак и највећа господа као н. пр. сам иринц Александар Виртембершки и ђенерал Одвнјер користили новцима који им беху поверени, о томе има интересантних података у књизи Д-ра Драг. М. Иавловића: Аустријска владавина у северној Србији. Београд. 1901. 10 ) Пикола Доксат ~де Морез био је родом из Француске Швајцарске. Он је свршио инжињерску школу и ступио је у службу нај!гре курхесенску, затим холандску, док није иостигао давно жељени циљ да постане ОФицир у царевој војсци. Као коњаник, па затим као инжињерски Официр, он је учествовао у многим ратовима и одликовао се необичном способношћу нарочито у грађењу утврђења. Приликом опсаде Темишвара он је управљао техничком страиом опсаде, којом га је цриликом принц Јевђеније упознао и заволео. Доксат је тада рањен, али се брзо излечио и много је допринео, те је Темишвар утврђен но Вобанову систему. По заузећу Београда постављен је за пуковника и шеФаЈинжињерије. Као такав он је све до 1733. год. управљао свима посдовима око утврђења Београда и око регулисања Београдске вароши. 1737.;наименован је за ђенерала и команданта Ниша. Када су Турци 1737. Ниш опколили, он је предао град Турцима, јер се осећао слаб да га одбрани. Ратни суд, у коме је имао многе непријатеље, осудио га је на смрт. Смртна казна извршена је над њим марта 1738. у Београду, у српској вароши, на догдеду утврђења која је он градио. п ) Н. К. К. 1724. Ос!;. 457. Ехр. Хп^ешеигоћега* Боха1 ЉеШ (Не ТТгзасће шИ -дгагит ег уегћтДег! \уаг (1еп Наир4п88 (Р1ап) уоп Ве1§тас1 ешгиасћгскеп, ићегзсМск^ <1а8 Ргојес! (1ез Ваиев, ао^оћ! Деввеп ВеСезН^ипд, а1а Еш1ће11ип§ (1ег Оавзеп тИ етег ЕхрНсаИоп..

шачка касарна за 7 батаљона. 15. Отан за свештенство. 16. Пуковников стан. 17. Магацин за убојне лађе. 18. Велики оружник. 19. Нрофијантски магацин. 20. Занатлијски станови. 21. и 22. Станови за артиљеријске официре. 23. Официрски стан. 24. Касарна за коњицу (500 коња). 25. Капија која води у српску варош (доле на Сави). 26. Профијантска капија. 27. Варошка капија 28. Кула за барут. 29. Барутни магацин. 30. Вшпњичка капија (доле на Дунаву). 31. Пристаниште. 32. Водена батерија. 33. Бедеми. 31.ЛГпвч пристаниште Ооштегсшш (трговачко пристанишге. Пројект). 35. Царинарница. 36. Нова Калова пивара. 37. Бедеми поред Дунава. 38. Каваљеријска, касарна за 700 коња. 39. Отаиови за коњичке ОФИцире. 40. Болница. 41. Јеврејско дворигате (Јис1епћоГ). Како немачки Јевреји не могу бити у варогаи, то им је уступљен Стари Хан бр. 80, који граничи дворигатем турских®Јевреја.^ 42. Немачка варош. 43. Црква Тринитараца и манастир. 44. Трговачка пијаца. 45. Дуга или трговачка улица. 46. Миноритска црква и манастир. 47. Језујитска црква и манаетир. 48. Капуцинска црква и манастир. 49. Кућа гуверперова (Пиринчана?). 50. Главна стража (Наир1дуасће). 51. Катедрална црква (католичка). 52. Варогака кућа. (КаЉћаив). 53. Францигаканска црква и маиастир. 54. Погата. 55. Српска митроиолија. 56. Сриска црква. 57. Сраска варош. 58. Капија српске вароши (доцнија Варош-капија). 59. Барутни магацин. 60. Велика пешачка касарна за 12 батаљона (Виртембергова касарна). 61. Павиљон за официре. 61. Главна капија или Виртембергова-капија (Стамбол-капија). 63. Редути. 64. Болница, где је пређе стајала велика цамија. 65. Камени мајдан или Ташмајдан (81;етђгисћ). 66. Вис. 67. Утврђење ва вису. 68. Почето утврђење на левој Савској обали (са касарнама за нешадију и коњицу). 69. Друго утврђење са 2 редута. 70. Блато. 71. Нонтонска ћуприја преко Оаве. 72. Старо турско утврђење на острву. 73. Ново утврђење на острву. 74. Мала река или Дунавац. 75. Утврђење на Дунавцу са касарнама за пешадију и коњицу. (Ово је утврђење било на банатској страни). 76. Редути. 77. Комуникација са редутима. И ако изгледа да је излигано и заморно ово еухопарно набрајање појединих грађевина, оно је ипак од велике важности за нас, који смо ради да се оријентишемо у старом Београду и да му сазнамо облик. Овај Доксатов рапорт може нам послужити као објашњење оних многих планова старога Београда, што се налазе но разним књигама из онога доба. У ратном архиву у Бечу има један велики и лепо израђени атлас са сликама и плановима, што га је 1838. године, по нарочитој заповести војводе Карла Лотриншког, израдио некакав Ф. Н. де Спар, 12 ) и ,г ) Е. N. с1е 8раг. АИав (1и Соигв <1и Напиће ауес 1еа Р1апз, Уиев, РегбресИуеа с1ев УШм, сћа!еаих е! аћћауев дш 8е ^гоиуеп!; 1е 1оп§ с1и Соигз с1е се Е1еиуе Лерша Шт ји8(Ји'а 'ШсМш; Дезктпе виг 1ез Неих. Еа1з еп М ■ Б • СС • 1Л. (бетсЈте! 8г. НоћеН с1ет Негго^ Саг1 уоп ЕоЉгт^еп иис! Ваг). Ори1)инал овога атласа палази се у ц. и кр. Ратном Архиву у Бечу.