Нова искра

— 257 —

Број 9.

Ееоград, еептембра 1905.

Год. VII.

Ђулбегова Зејна — Свет. Ћоровић —

ослнјо три мјеееца Вејну јо готово тешко било познати. Дошла не_ Еако снјежија, ведрија, нунија; "''-9 очи су јој биле још влажнијо, зеницо као да се рашириле и дошле тамније, а напућене усно румоније, сочније и као да су се на њима иознавали трагови безбројних, страсних пољубаца. Хасан је, опет, био мршавији, блеђи; жућкасто ијеге нагрдиле га по лицу; поглед му иостао мутан, уморан, готово туп... Он је био и некако ћутљив и, премда се старао да буде што љубазнији са Зејном, ипак није знао више онако говорити као прије. У кући, осим њих двоје, била је још само сестра Хасанова, танковијаста, црноока Зиба, која се вјечито уклањала и сакривала од њих, те су се ласно могли предавати љубакању. Зејна је по кући пратила Хасана као сјенка, нити га је хтјела пуштати од себе, осим кад је ишао у дућан. Вијеле, танке руке нопрестаио му је обави јала око врата, тражећи му уста и чешкајући образ његовим брковима. Сједала му је и у крило, гледала му право у очи и. ако јој јо изгледао снужден или изнемогао, прснула би у грохотан смијох... Тада се морао засмијати

Павлу Попови+;у (СВРШЕТАК) и он... Еао дијете узимао јо на руке и носао по соби, шкакљећи је и нагонећи, да се трза и праћака као риба. Најпошље су, изморени и једно и друго, падали на шилте и дуго лежали загрљени, док је њогова глава почивала на разголићеним јој прсима. У вече су излазили на авлију и сједили на трави, прислонивши се леђима, уз напукли, мрки зид. Зејна, забацивши замршене косе, пјевала је, а Хасан је пратпо уз тамбуру. И док су пошљедњи сунчеви зраци умирали на меснатим листовима дивље смокве, израсле изнад раскрхане стрехе, док се, са високе мунаре пошљедњи усклик мујезинов истапао у провидном сумраку изнад старих, накривљених

димњака, и бакарномрких, гордих кииариса, њихова Је цјесма расла и звонила, разлијевала се по свој авлији и ломила се о зидове ниских комшијских кућа, откуда се враћао тих, нечујан, умирући одјек. — Да ми је 'вако до гроба поживити, — узвикивала је Зејна, наслањајући му се на раме. — Да ми је 'вако вазда!... — Додијаћо ти, — одговарао је уморни Хасан, остављајући тамбуру. — И младос' се изломи и умре к'о и наша писма и тада...

„Нова ТТскра" пзлази сваког месепа. Цена: на годину 16, по год. 8, четврт год. 4 динара; ваи Србије: на год. 10 Фор. или 20 динара у злату. Претплата и све што се тиче администрације пгаље се Р. Ј. Од авиКу, власиику и уреднику „Нове Искре", Капетан-Мишина улица, бр. 8. Рукописи се не враћају; накнадно тражен.е по.јединих бројева извршује се само у року од два месеца. ТТосле тога рока бројеви се могу добити само за откупну цену. —