Нова искра

— 286 —

По тој се садржини види, да овај роман иема много сиољашње радње, интриге, заилета. Његово је тежиште унутарња радња јунакињина, њезина дугаевна анализа. Али се ипак зато не губи у њојзи као многи т. зв. ја-романи или чуствени, лирски романи, но има и своју објективну страну. Списатељица је много видела, много миелила, много сазнавала долазећи у додир са људима разних народности из три дела света. Овоја тачна и Фина посматрања уплела је у свој роман и тиме нас уједно упознала са неколико маркантних црта, са многим личностима па и са читавим народима и земљама. Један је критичар (чудећи се дубоком и характеристичном погледу, што га списатељица баца у кинеске односе, и њезину великом познавању људи и ствари) приметио, да би она може бити много боље извршила свој задатак но Кетелер (немачки носланик у Пегингу, убијен за време боксерских побуна), да је била на његову месту, и зажалио, што живимо у доба, у ком се женске индивидуалности те врсте не могу латити посла за који су створене, и свој живот потпуно развити. Примера ради навешћемо како характерише Јананце (пре руско-јапанског рата!) посматрајући их на броду при прелазу из Азије у Америку, а затим још неколике характеристике. „Најинтересантнија су ми била два Јапанца, који су понели парче завичаја са собом у облику једнога ковчега, величине од две квадратне стопе, напуњена земљом, у ком су камење и закржљавила мила дрвета приказивала једно јапанско земљиште у минијатури. Они су надгледали вртић са дирљивом брижљивошћу. Обојица су очито много патили од морске болести и њихова се жућкаста кожа чудновато преливала постепено у зелену и љубичасту боју, али, ма како да им је тешко било, они би, чим би се сунчани зрак пробио кроз дебеле, тешке облаке, успузали из собице и изнели свој ковчег на кров, на сунце, а чим би се ветар дигао и захладнело, тетурали би се опет доле са својим парчетом Јапана на рукама. Они су ради студије путовали у Америку, и већ им је на путу све и свако послужио као предмет за посматрање. Они имађаху очито .јако чуство одговорности, иарочито за дато им време, чуство, које већина људи не узима тако озбиљно, а које је можебити најозбиљније од свих. И један је и други од ових наших сапутника Јапанаца могао бити некада оно јапанско ђаче, о ком се прича да су га после једнога јаког земљотреса нагали међу развалинама једне куће, како на једној обојеној цигли вредно пише бројеве последњега рачунског задатка. — На нашој лађи беше и неколико руских путника, као и енглеских и белгијских инжињера, који се враћаху из Пекинга. — — На лађи се водиле бескрајне нренирке о будућности Кине, о „отвореним вратима" и „соерама интереса", о раздеоби и о правима појединих земаља. — — Оба су Јапанца све то слушала, па како су сами мало говорили, то се ипак могло приметити на њима, да су за њих Вуда и његове поуке исто тако у заборављоној даљини, као за друге Христос и његова реч, и да су и они усвојили европско-американско начело: „Ждери, да сам не будеш прождеран." — Исто је тако веома тачно и оно опажање о Кини, — земљи, у којој се учи успех тако мало ценити, кад се види, којим се средствима постизава — што се и ван те земље даје применити, кад износи, како Кинези имају да се боре са силним понудама странаца, који под видом културе хоће да их експлоатишу, и онда су у алтернативи: или да буду исисани или да не даду ништа да се подигне. „ Борба се тамо вођаше са оном завидљивом суревњивошћу, која једно поље ра-

дије оставља пусто и празно, но да га туђим рукама преда." 0 Ванкуверу у Америци вели: „Ми смо овде далеко од оних вештачки излежених канцеларијских колонија, којима се, са једним тајним саветником из главнога града маторе земље, шиљу као основа почетнога општинског живота схема баштинске књиге као и нолицијске иаредбе, кад да се гаси светлост, и да пси морају носити брњице. — Брњице овде не носи нико. — Мало се и управља. Закони, који се постепено као потребни развију, потичу из месних потреба и искустава — они се „геа4у тас1е" (готови начињени) не увозе." Ово су само неколика места, каквих се тамо миого находи и о азијским и о америчким па и о европским приликама. И та места дају књизи и другу вредност, но обичнога романа. Ну уједно тим местима овај роман одваја и од обичних чуствених романа, који често немају у себи ничега објективног, гдс јунак или јунакиња никако и не изалазе изван свога „ја" (отуда се и иазивају ја-романи). Нећемо набрајати овде рђаве стране тих романа, које је наша снисатељица више или мање срећно избегла, само ћемо навести речи, и опет једне списатељице, Елене Ееја, које нам веоиа згодно характеришу тај правац. „Анализа је самога себе грозница, која се повећава непрестаним мерењем своје температуре, и што више стнвљамо своју душу у огледало, то су све мање спонтани њезини покрети. То је опасност, што онима иретити може, које је убузела старост, да своју рођену дугау схвате и већом учине." 8 ) У колико је Јелисавета Хајкинг умела смањити сенке тога правца у своме роману, нека покажу и ови примери, у којих број на почетку означава писмо, из кога су узети. 8. У железничком возу, октобра 1899. Драги пријатељу, ми смо оставили красни БанФ. Горски ланци, дубоке зелене шуме давно су за нама. Читав се дан већ возимо кроз далеку равницу. Гледали смо кроз прозор, читали овда онда по неколико страна из једве књиге и посматрали остале путнике. Сада се спушта вече, сени се дуже, и на далеком, пурпурном западу сунце се клони другим световима. Чини ми се, као да тамна бића устају из земље, која ме немо погледају и у чијим мртвим очима читам питање: „Шта си учинила од нас?" То су смерови и наде, снови, жеље и идеали — све ствари, са којима смо, пре много времена. у раном јутру живота, отпочели вожњу; које тада чувасмо као највећу драгоценост, коју са собом поне<мо као своје најдраже имање. Беше нам, као да су наше ретке, златне семеике, од којих ће постати вилински врт, пун лепога, јоиг невиђенога цвећа. Али уместо да засадимо врт, ми смо у току путовања постепено погубили по путу све семенке, једне рано. друге касније. Многе су ишчезле, а да нисмо унраво ни приметили, као снови што се распрште, кад се иробудимо, нико не зна камо, и сећањо је на њих мртво. За друге смо се борили, и хтедосмо их иошто пото одржати, та оне би биле најпоноснији или најмилији украс будућега врта — и ми их ипак морасмо дати, и њих смо погубили, у горком болу, који нам сву радост разори. У тегобама и у бригама свакидашњега живота, ко.је иам је као опијум дала судбииа, да бисмо заборавили на веће јаде, Једва и да мислимо на изгубљено. Али у ве3 ) Е11еп Кеу, Еззауа. ВегНп, 8. Р18сћег, Уег1а§ 1899. Стр. 178.