Нова искра

— 285 —

сично јс оно дело, чије илузијоно дејство векове (времепа) нреживљује. Нагон за илузијом је у човека то исто што и природан нагон. Свака, еноха у уметности тежи за што већом илузијом, те се служи и јачим средствима да је створи, јачим, велим, него у епоси, њеној претходници. Растењем културе расте и потреба за илузијом код човека, а расту и средства да је задовоље. Нагон за, уметношћу у самој ствари је исто што и нагон за игром. Обоје, и игра и уметност, имају исти циљ, исти карактер, и то је да увесељавају. Нијо свака игра и уметност, али је свака уметност игра илузије. Што је за дете игра, то је за уметника уметност. Уметност и игра јесу вежбања природних снага и човек осећа потребу да их, те снаге, вежба. Уметношћу и игром човек се занима њих самих ради и оног уживања при томе. С практичне стране оие су бесциљне н баш та бесциљносЋ, тако да је назовемо, знак је по коме ћемо их нознати. Конрад Ланге дошао је до ове деФиниције о уметносги: Уметност је донекле урођена донекле вежбањем стечена способност у човека да прибави како себи тако и другима на илузијама засновано уживање. Из свега, што је у књизи изнео, излази да је у стварању илузије суштина стварања каквог уметничког дела и уживања у њему. Њих, т. ј. илузија, има, дабогме, разних, тако: илузија опажања (посматрања), осећајна и илузија складности и расположења, илузија покрета и снаге. Сликарство је уметиост илузије цосматрања, музика пре свега илузије осећајне и складности, архитектура и играње првенствено уметност илузије покрета и снаге. Илузија у самој ствари није ништа друго до иренашање у нашим мислима. Сликар нам изнесе парче платна премазано бојама и овим мртвим објектима, платном и бојом, присили нас, или боље рећи изнуди нам да створимо себи живу слику; ми преносимо дакле слику у живот, оживимо је. Овај тваралачки акт свести јесте уживање уметности (Кипб^егшаа). Тај акт потпуно одговара акту, којим је вештак своју представу пренео, преобрео у слику. Естетичко уживање у једном уметничком делу не зависи ни од садржине ни од облика његова, него почива или боље зависи ли од јачине и живахности илузије у коју нас уметник пренаша. Значај једног уметничког дела лежи у моћи да пробуди и подстакне илузију. Сви уметнички прикази, у којима нам се износи природа, у ствари су само привидна слика и посматрајући њу у нама се ствара представа у ирироди. Ова представа састоји се у томе, што ми ону привидпост пренесемо на стварност т. ј. сгворимо је пред собом у миелима као да је ту. Док ми то чинимо т. ј. посматрамо, ми сами у себи стварамо, отуда је сваки који носматра какво уметничко дело и ужива у њему, у тренутку уживања, и сам творац. На сваки начин творац по милости дотичног уметника. Моћ уметникова обелодањује се у томе, што нам он, ни више ни мање, него силом наметне представу о ономе, што нам је изнео помоћу својих средстава. Да би пак то могао, мора његова представа о свету и људима или одговарати нашим дојакошњим предстанама (појмовима) или мора ове т. ј. наше представе тако ширити, да ми у оном уметничком делу гледамо другу природу. С тога ће оно познато, старо и освештано начело вечито и важити: у уметности је главно не оно што је истинито (Баз \Уаћге) него оно што је вероватно (Иав \\'а]|Г8сће1пПсће). (свршиик се) -»•———

п,

јЈТксма, што га ие сткгоше')

жма што га не стигоше, натпис ,]е књизи, ко,]а је за две године дочекала преко седамдесет издања, а бесумње и у току ове године .још које, јер тешко да нам је баш последње издање до руку дошло. Књига је та и својом субјективном и својом објективном страном пачинила. одмах чим се појавила, велику сеизацију, која је појачана тим, што је изишла анонимно. Ну убрзо је постала јавна тајна, да је књигу написала, жена садашњега немачког посланика у Београду, гроФИца Јелисавета Хајшнг (ЕНваће1;а у. Неукш^). Садржина се књиге, управо њезина Фабула, даје испричати са неколико речи. Сестра прати брата на његову путу по Азији и по Америци. Брат је заступник једне велике трговачке куће, сестра је удата, али јој је муж у једном заводу за. умне бонике у Немачкој. У Пегинку се упознаје са једним Немцем, човеком умним и племенитим, и ступа с њим у атШб атоигеиве, као што такве односе назва једна такође анонимна Француска списатељица, која се отприлике у исто доба јавила.'') Пошто је удата, не може се назвати његовом, али када она оде са братом у Америку, а он својим послом у унутрашњост Кине, пише му она ова писма и шаље их ров1е гевкаПе у Шангај (где ће се он неко време задржати при повратку из унутрашњости), очекујући да „ако то већ не сме бити срећа, а оно бар што срећи најближе", као што јој је он то казивао. Међутим њен муж умре у Берлину, и она путује на његов гроб и том приликом походи и поприште својих младих снова. Немогући се дуго задржавати у Немачкој, пошто јој је брат био добио кратак допуст, враћа се у Америку с потпуним уверењем, да и она има права на срећу, и с пуном надом, да она није од ње далеко. Али се сад управо јавља сва трагичност њезина живота. У Кини се буне на странце и опсађују иосланства. Њезин лријатељ, сазнавши то, одлази у Пекинг, да помогне својим земљацима и гине од Боксера „као жртва последњега часа", — сутра дан је дошла помоћна војска и спасла посланства. Писма се завршују са овим речима: „Уашто су ме јога једном пробудили? Зангго муке још продужили? Зар није доста? Ја спавах већ... држах твоју руку... чињаше се... све готово... а сад!... да те не налазим више... где... где... где то беше?... чекати... све само чекати... па онда?... ништа?..." Из поговора њезина брата сазнајемо, да тај тешки удар није могла издржати. Сахрањена )е иа обали Атла,нског Океана, а њезин је пријатељ почивао далеко од ње у кинеској земљи. Када је пак брат касније у Кину отишао, добио је писма што не стигоше никако у руке ономе коме беху намењена. Није их могао уништити, јер је мислио, да би тако живот своје сестре још једном на грозан начин разорио. Ј ) Впеје, (Ме гћп пгсМ еггегсШеп. Вгегап<181е1>21&8<;е АиДа^е, ВегНп. Уег1а^ уоп бећгиДег Рае(;е1. 2 ) И овај је женски апоштиз постигао својим . дедом АтШе атоигеизе успех сличан усиеху г-ђе Хајкинга. За кратко је време то дело изишдо у 50 издања, а досада се свакако и тај број још увећао.