Нова искра

— 284 —

Италији, и то му је, како сам вели, била најбоља школа. По повратку са пута отворио је свој атеље у Бечу. ,У то доба долази м коикурс за Прешернов споменик, и Зајец добије нрву награду. 28. августа ове године тај је рад свечано објављен и предат Љубљанској општини на чу-

Уметност \? својој с\Јштини Жз године у годину све се више пише и расправља о уметности; на свима немачким великим школама држе се предавања о естетици, и као што се труде умови што сгварају, тако се труде и они што у њиховим творевинама уживају, да проникну у суштину саме уметности; ипак, како мало знамо о тајанственом ноступку, како постаје једна, било која, уметничка творевина. Многи, и то озбиљни људи, и после толиког лупања главе таман су дотле дошли, да слежу раменима када се поведе реч о естетици, а у многим круговима, којима се не да порећи интелигенција, реч „ естетичар" добила јо, да кажемо, нола подругљиво пола подценљиво значење. Било их је који су покушавали да естетику подведу под природне науке, не би ли се како прикучили путем реалног испитивања, дакле експериментом, тајанственом процесу уметпичког стварања и уживања у уметности. Данас, пак, изгледа као да је за естетику, ту тако мало познату или боље погрешно тумачену науку, свануо нов дан. ПроФесор Конрад Ланге нанисао је књигу (1)аз ТГевеп с1ег Кипв^. СтгиМги^е етег геаНБ^зсћеп КипзШћге. 2тееј ВаМе, ВегНп 1901. Уметност у својој суштини и т. д.) коју не сме пропустити а да не чита ни један, који се бави уметношћу. Он је мисли, ка којима су тежили сви теоретичари последњих година, свесни мање или више о иравоме путу, свео и изнео у јасном облику. Дабогме да на његовој згради има још много што шта недограђено и недотерано, али ту су чврсти зидови и Конрад Ланге може с правом себи у заслугу приписивати, да је овом књигом ударио темељ модерној естетици. До сада се поред све муке и труда са неком непоузданошћу доказивало и сматрало да је задатак уметности, да нам изнесе нешто што је лепо, етички од вредности и човечански значајно. Ово је, наравно, дало повода питању и другим дебатама: па шта је то лепо ? етички од вредносги ? и т. д. Данас зпамо да је свака уметност лепа, која је човеку од користи, а свака рђава, која му шкоди. Корист нак и штету,

вање. — Ове године довршио је Вајец и Вегов споменик о ком је и туђа штамна најповољније нпсала. јМухамедански погрев, Џампја са гровљем. Обе ове слике доносимо, као и пређашње две, уз Ћоровићеву нриповетку ,,'Булбегова Зејна".

као неминовни производ уметности, добија он, т. ј. човек, носмаарањем уметничког производа, изложивши тиме собе утицају онога што је уметник створио. Говорећк о штетности и користи од уметносги све нам је пре у виду, пред очима, само не практична страна. У сваком уметпичком послу главно је оно што је опште човечанско, као и у колико задовољава нриродни инстинкт, како онога што ствара уметничко дело, тако и онога који у њему ужива. Језгро и главно питање гледе естетике јесте и остаје: Шта је то унраво уметничко опажање, посматрање ? Шта се све збива у нама, да нам се оно, што је уметнички лепо, изазове (пробуди) у свести? То збивање, тај процес у нама, модерни испитивачи како нису назвали и означили, и сваки тај пазив представљао је сам собом читаву малу доктрину. Тако, тај процес стварања свести о уживању у уметничкој творевини био им је час саосећај, час асоцијација, резонанција, унутрашње подражавање и т. д. Исто тако им је и данас, као и од увек, суштина уметности у естетичној привидиости, у илузији и свесној самообмани. Објективне особине било ког уметничког дела, које изазивљу и покрећу овај душевни процес, сад баш поменут под толиким разним називима, чине оно лено у уметности. Депота дакле није ван нас него у нама самима. Она није иишта друго него извесни однос између наших осећаја и спољњега света. Према томе нема лепоте саме по себи, као што нема ни апсолутне топлоте ни хладноће; и с тога је веома смешно одређивати, односно постављати, законе о лепоти или износити као пример за лепоту иогледе из давно минулих времена, као што то многи нерасудно чине. Лепота даое није ништа друго, него одношај између иаше свести и облика односно садржине неке ствари. Међутим естетичари су увек до сада били доста једнострани, те су на деФиницији облика и садржине заснивали своју науку о уметности. Естетика Форме (облика) исто тако је погрешна и давно се преживела као и естетика садржине. Иема уметности ако нема и посматрача. Лепота је у значају самога предмета а не у слици, коју он у нама буди. Стварање слике и илузије и свесна самообмана с којом се ми њима предајемо јесте права суштина уметности. Уколико је дејство једне уметничке творевине трајније, тиме што не буди илузије само у савременика него и доциијнх поколења, утолико та уметност изгледа савршенијом. Кла-