Нова искра

гом. Он корачаше, затурено, главе, право ка нама, и као да ие спази кад му се уклописмо, дајући му пролаз. Чиии ми се да нас нијо видео. Заустави се за тренут код локомотиве, обиђо .је и пође дуж вагона. — Седи, боље ће ти бити! — викну му доктор; али он не одговори. То су били први који су нас ужаснули. А затим смо их све чегаћо налазили на насипу и око њега, а цело поље, обливено непомичним црвеним одблеском пожара, стаде гамизати као живо и одјекивати силним узвицима, јаукањем, проклињањем и јечањем. Ови црни брежуљци гамизали су и вукли се као дремљиви раци пугатени из котарице, погрбљени, чудновати, мало налик на људе по евојим непоуздаиим покретима и тешкој непомичности. Једии су били неми и иослушни, други су јечали, урликали, грдили и мрзили нас, који смо их спасавали, тако страсно, као да смо ми створили и ту крваву равнодушну ноћ, и њихову напуштеност међу лопшнама, и оно страгане ране. Већ је недостајало места у вагонима, хаљине су нам све бпле мокре од крви, као да смо дуго стајали под крвавом кишом, а рањенике су непресгано носили, и непрестано је сво онако дивље гмизало ож^вело поље. Неки су се сами довлачили, другп су прилазили љуљајући се и падајући. Један војник готово иам притрча. Имао је размрскано лице, само му једио око остало, које јо севало дивље и страгано, а био је готово го, као да је из купатила изитнао. Одгурну мо, напипа оком доктора и шчепа га хитро левом руком за прса. — Разбићу ти њушку! — узвикну дрмајући доктора, и додаде, отежући и јетко, циничну псовку. — Разбићу ти њугаку! Гаде један! Доктор се истрже, јурну на војника, и гугаећи се узвикну: — Даћу те под суд, хуљо! У затвор! Ти ми сметага да радим! Хуљо ! Животињо! Раставигае их, али је војник јога дуго викао: Гаде јодан! Разбићу ти њушку! Већ ме остављашо снага и одмакох се у страну да попушим цигару и да мало одахнем. Од сасугаоне крви као да сам навукао на руке црне рукавице; прсти су се с муком скупљали, губећи цигаре и палидрвце. И кад сам припалио цигару, дувански дим ми се учини тако нов и чудноват, сасвпм нарочитога укуса, који нисам осетио ни раније ии доцније. Тада ми ириђе студент — санитар, онај што је са нама ишао — али се мени учини, као да сам га видео пре неколико година, а никако не могу да се сетим, где? Корачао је чврсто, као да јо маргаовао, и гледао је кроз мене некуда даље и вигае. — А они сиавају, — рече он као савршено мирно. Ја нланух, као да се иребацивање мене тицало. — Ви заборављато, да су се они десет дана тукли као лавови. — А они спавају, — понови он, гледајући кроз мене и више. Затим се наже к мени и, иретећи прстом, исто онако сухо и мирно продужи:

— Рећи ћу вам. Рећи ћу вам. — 1Пта? Он се све ниже нагињаше мени, зиачајно претећи прстом и понављаше: — Рећи ћу вам. Рећи ћу вам. А ви им испричајте. И све онако оштро ме гледајући и још једном нопретивши прстом, извади револвер и опали у своје слепо око. И то ме ни мало не зачуди и не уплагаи. Узех цигару у леву руку, пипиух прстом рану и упутих се вагонима. — Студент се убио. Чини ми се, јога је жив, рекох доктору. Он се ухвати за главу и простења: — Ах, ђаво га!... Та немамо вигае места. Ено и онај ћо се јога мало убити. И дајем вам часну реч, срдито и претећи узвикну он: — и ја ћу! Да! И онда — идите пегаке. Места нема. Можете се жалити, ако вас је воља! И вичући даљо, он се окрете, а ја приђох ономе, који ће се одмах убити. То је био санитар, такође, чини ми се, студент. Он етајаше наслоњен челом на вагон, рамена су му се трзала од плача. — Престаиите! рекох му, дотакавши се рамена. Али се он не осврте, ие одговори и нлакагае. И у њега бегае потиљак младалачки као у онога, и исто онако страшан; стајао је раскорачених ногу, као пијаница кад повраћа; врат му је био у крви — мора бити да се хватао рукама. — Дакле? — рекох ја нестриљиво. Он се одмаче од вагона, саже главу, погури се као старац и пође некуд у помрчину, даље од свију нас. Не знам зашто, нођох и ја за њим, и дуго смо ишли, све нокуд у страну, даље од вагона. Чини ми се, он плакаше; и мени би тегако и сам хтедох плакати. — Станите! — узвикнух ја, зауставивгаи се. Али он иђагае, с муком мичући ногама, погурен, налик на старца, са својим узаним нлећима и непоузданим ходом. И ускоро га нестаде у црвенкастој магли, која је изгледала као светлосг, а ништа није осветљавала. И ја остах сам. У лево, далеко већ од мене, иромаче род нејасие светлости — то воз оде. Ја сам био сам — међу мртвацима и онима који умираху. Колико их је још остало? Поред мене је било све непомично и мртво, а тамо даље гамизала је пољана, као жива — или ми се тако чинило гато сам ја сам. Али стењање не престајагае. Оно се гаирило по земљи — утањено, очајно, иалик на дечји нлач, или на урлик хиљаде бачених гатенади. Као огатра, бескрајна ледена игла, улазагае мн он у мозак и лагано се кретагае назад и напред — назад и напред... Шести одломак ... то су били нагаи. Услед побркаиога кретања, које је у току иоследњега месеца пратило обе војске, и нагау и непријатељску, мењајући све иаредбе и планове, ми смо били уверени, да се на нас креће непријатељ, и то че-