Нова искра

— 340 —

ЈТгфница (Тевфик Фикрет«Беј)

п,

1оводећ се, у бесвести, Злог весеља слика креће; Промуклог му гласа псовка Намерника сваког слеће. Са судбом се својом титра, Не знајући добра дела ; Сто прохтева подлих скрина У борама мрачног чела...

Али ти га не исмевај, Нек ти душа није јетка: То је можда јад наследни Бог ће знаги од ког претка. Ил' је, можда, разочаран У нискости пао зала Са љубави оне исте Што је теби срећу дала. Са тутског iiрквво Д.

Деоград од по архквсккм мзворима напиеао Тодор СтеФановић Виловски

(сВГШЕТАк)

во је, без сумње, био узрок те је пок. Ф. Каниц, који је често пута брзоплето оцењивао сгарине, не проучавајући довољно њихово порекло, огласио ову грађевину као резиденцију Принца Јевђенија. Каниц је чак тврдио, да је ова палата грађена ио примеру чувене Јевђенијеве палате у Бечу (садашње Министарство Финансија у Нппгпе1рМЧ§'а8зе) и да је њу могао само градити архитект Хилдебрант, ученик славног Фишера (Пвсћег уоп Ег1асћ), који је у Вечу зидао Двор и Карлову цркву. 29 ) 'Бенерал Коста Протић с правом побија народиу традицију и ову тврдњу Каничеву, доказујући да принц Јевђеније није резидовао у Београду, пошто се одмах после рата вратио у Беч и ту примио управу Дворског Ратног Савета. Али је погрешан план Београда, којим се ђенерал Протић том приликом служио, дао повода његовој тврдњи. да је Пиринчана била некада Францишкански манастир. Да се аутентични план Београда, што га је уз познату „експликацију" послао Дворском Ратном Савету ђенерал

29 ) М. 'Б. Милићевић помиње у овојој »Кнелсевиии Србији« на стр. 9. све оно што је о »Пиринчаии« могао прибележити по чувењу и традицији. Говорећи о принцу Јевђеиију и о освојењу Београда он веди, како је цринц Јевђеније утврдио град боље и неке делове подигао изнова, као што је оно бастионирано дице испред Сат-Куде у Горњем Граду и миоге друге зграде унутра. У самој вароши пак озидао је многе красне куће од којих Пиринчапа на Дорћолу, која је ту скоро разрушена, беше достојан представиик и укуса и издашности нринчеве. Као жто се из ово неколико речи види, Милићевић је 8те 1га ©ф §1цс1јо забележио оно што се о томе знало и што се причало у народу.

Доксат, није изгубио, могло би се без по муке констатовати каква је ово зграда била и каквом је циљу служила. Сама експликација, о којој је било речи, не даје нам објашњења, и ако се тамо лод бр. 48 говори о кући гувернеровој. Али кад сз узме у обзир ред бројева који сачињавају групу, у којој се налазе гувернерова налата, гланна стража н језујитски манастир, и кад се све ово упореди са ситуацијом у Спарову плану, онда нам се намеће мисао: да је Пиринчана морала бити иекада она гувернерова и командантова палата, која се помиње у Доксатовој „експликацији" под бр. 48. Сем тога има у другом извештају варошке војне команде од г. 1728. разјашњење плана командантове куће. 30 ) За њу се, истина, не каже на ком је месту, али нам сам план показује толику раскопшост у распореду салона и соба за команданта и његову многобројну послугу, да је више но поуздано, да се овај детаљни план само може односити на кућу командантову или гувернерову, која се помиње у нрвом Доксатову извештају. Тако се н. пр. помињу на горњем и главном спрату (Начр1-81оск): главне степенице, тајне степенице (&ећећпе бМе^е), велика сала за примање, велики ходник који води управо у салон, даље 24 собе за команданта и његове лакеје, 2 ручне кујне и 2 тајна одељења. На првом спрату налазе се кујне, страже, коморе, собе за нижу послугу, за тим, при земљи, штале, шупе, магацини и станови за кочијаше. 30 ) Кпе^вагсћгу. »КеоасршНса*. N. 480 тот Јаћге 1728. »ЕхрКсаЦоп ићег ћеес1е СггшнЈпзз (Јез Ве1§га<Изсћеп Соттепс1ап4епћаизез /