Нова искра

— 366 —

стративно назива вишгаиз басегДов. Тешко би се, према томе, могло усвојити мишљење, да је овде илустрована анамнеса византиске литургије (молитва при проскомидији). Како много штотпта у мозаицима из Сан Витале буди успомену на гласовитога епископа Миланскога Св. Амвросија и оно доба, када је Милано играо веома видну улогу у хрншћанској цркви, то нам се чини, да су ови мозаици постали под утицајем литургије, која је у Равени могла бити у обичају. 11 ) Ова је, можда, комбиновала у себи римски начин са оним у Милану, који је био песумњиво оријенталски. 12 ) Правилиије би, дакле, било, да су оријенталски утицаји на уметничке сноменике Равено нарочито наглашени. Читалац би требао знати, да поред византиске уметности егзистују и друге оријонталске уметности. Осим питања о пороклу византиске уметности веома је важно питање о утицају византиске уметносги на друге пароде, а специјално на уметност Запада. Овоме осенцијалном делу тако зв. визаптиског питања поклоњено је у спису, о коме говоримо, веома мало пажње. Тиме се чини неопростни грех уметности, о ко.јој је реч у поменутоме спису, јер ништа не говори јасније о вредности њеној, као њени утицаји на уметност Вапада. Писац је пагаао за потребно, да у непуних седамнаест реда само додирне ово питање. Па и ту ће се наићи на тврдњу, да је дбм Карла Великог у Ахену византиска грађевина. Огромни утицај индустриских уметности византиских на уметност Запада није удостојен ни спомена. Чпталац неће наћи обавештења, да се германске минијатуре 12. и 13. века не могу разумети без познавања византиске уметности, да је цео италијански дученто једино разумљив утицајима њеним, да су ови утицаји осетни и код једнога г Јзота и Никола Пизана. Ми не бисмо рекли, да су и путеви, којима су се кретали утицаји византиско уметности на уметности народа најближих византиској цркви, свугде правилно обележени. Писац тврди, да су прве руске цркве из X века, као лгто беху црква Ов. СоФИЈе и Мајке Божје, зидали грчки мајстори (стр. 54.). Пре свега је црква Св. СоФије у Кијеву, која се сматра за мајку свих старих руских цркава, постала 1087. год. 13 ) а за тим она стоји тако близу цркви у Мокви (у Јерменској, постала тобож пре 957. год.) да би се пре могло помислити на какога архитекту јермеиског или грузијанског, него на византиског. Архитектура у Сирији (северни део њен) и у Кападокији могла је преко Јерменске (чија архитектура цвета у X веку) утицати на старе руске цркве. То сведоче и оригиналне цркве у Владимиру и Суздаљу са њиховим аркадама на оасади, које су за тим, пренете Фјоравантијем на катедралу Собор Усненскиј у Кремљу, ирешле и у новоруску архитектуру. 14 ) Питање о пореклу византиске уметности и о њену утицају на Запад чине суштину т. зв. византиског питоња. Оно је, као што смо већ показали, једним делом друкчијо схваћено, него што би се према најновијим резултатима могло очекивати, а највећим долом није ни дотицано. Много је лакше било изнети резултате, који се тичу оне епохе византиске уметности, о ко.јој смо добро обавегатени. ") Упор. Ђисћеше — ОпЈрпеа (1и си1(:е сћгШеп 1889. 12 ) Упор. и тумачење од V. ЗсћиШе Вуг. ХеЉсћпД XIII стр. 292 иод. 5 ,3 ) ЗГггудошзкг К1еша81еп стр. 176. и ) На встоме месту стр. 233.

То је доба које настаје после иконокласме. Ну и ако су византиски споменици ове периоде данас добро познати. ипак читалац нећо у нашем спису нигде наћи обавегатења, шта је карактеристично обележје византискога стила. Нигде нијо истакнуга разлика која дели споменике вајарске и сликарске ране, средње и позне умотности византиске (Ггић —, 1шМе1 —, браПзугапМшзсћ). Ова разлика, нема сумње, постоји, и за то се не може оправдати, гато се на пр. у једном истом одељку говори о минијатурама из старо-хришћанске епохе и о емаљима из доба цветања византиске уметности (одељак VII). Свугде у овоме спису, где би умотничке сиоменике ваљало подврћи стилској анализи, осећа се извесна непоузданост, неодређеност, несистематичност. Писац каже, како би занимљиво било пратити све мене, кроз које је пролазила конструкција византискога кубета, док се није усавршила. У прво је доба, према њему, кубе почивало непосредно на цилиндрастом зиду (тамбуру), па со тек доцнијо, у почетку VI века, дошло на мисао, да се кубе постави на лукове, који ће бити разапети између четири снажна ступца (иајлера). Троугласта празнина испод кубета испуни се зидом (т. зв. пандантиви). Овај систом „кубета на пандантиве" налазимо већ на неколиким византиским црквама у Сирији (на пр. црква Св. Ђорђа у Езри), али он није нигде тако конзеквентно изведен као на цркви Св. СоФИЈе у Цариграду. Њено је кубе осгало образац за сва времона, па се чак и италијански ренесанс њиме користовао (као катедрала у Фирепци) (стр. 12.). Из ових излагања пишчевих даје се одмах запазити, да основна црта при конструкцији кубета није уочена. Тамбур се јавља и у позније доба, с тога је веома незгодно истицати, као да је њега било само на првобитноме ступњу. Уз то није он увек био цилиндрична облика, а кубе (односно калота) је могло само нопосредно (а но и носредно) иа њему почивати. (Ствар не мења нигата, што је прелаз тамбура у калоту по некад обележен). Чими нам се, да је пандантиФе незгодно звати зидом, као што је то овде учињено. Црква у Езри има конично кубе којо почива на тамбуру, а не непосредно на пандантиФима. 15 ) Отуда то није исти систем „кубета на иандантиФе", као код цркве Св. СоФије. 16 ) Доста је незгодно, исто тако, доводити у свезу кубо Св. СоФИЈе са нолигоним кубетом на катедрали у Фиренци. Кад је реч о конструкцији кубета, онда се мора нарочито истаћи двоје: проблем да се кубе са његовом кружном основом стави на четвороугаони или полигони басис и проблем да се обезбеди солидност конструкцијо кубета, нарочито у случајима, где је пречпик његов био великих размера. Ова су два проблема беспрекидно занимала византиске архитекте, те је од веома великога значаја нратити, како су их они решавали.") Разлика познијега византискога кубета од кубета из раније периоде византиске уметности објашњава се начином, на који су ови проблеми разрегаени. Ми ту разлику не видимо у овоме спису нигде истакнуту. Због непознавања разноврсних типова цркава на Истоку није ни Св. Софији одређено тачно место које заузима међу њима. Пустимо Стжиговскога да нас о томе обавести: „Остајо да одговоримо на питање, како се даје 15 ) ВГггудотШ Шешазхеп стр. 9616 ) Уиор. Сћогзу Х/аг! <1е ћ&Мг сћег 1е§ ВугапИпз. п ) Упор. наш нриказ у Повој Искри 1903. март и аирвл (Веђег Б1е ћугапИшзсће Б'га^е ш Дег Агсћ^екШг^езсНсћ^е) и Сћогву (дитирано горе).