Нова искра

— 365 —

цијама што леже у залеђу ових јелинистичких центара, а колевка су оријенталских утицаја. Е®ес стоји у непосредној вези са Византијумом и Салоникием, у Антиохији се укрштају јелинистички и сирски утицаји, у Александрији јелинистички утицаји са утицајима старе египатске културе. У залеђу Мале Азије и Амтиохије цвета сирска уметност, у залеђу Александријо развија се коптиска. 5 ) Не може се никако одобрити ноступак једнога аутора, који све те очевидне разлике обухвата једним именом „византиска уметност", а за то не наводи нпкака оправдања. Ова се уметност, на против, ограничава само на једну извесну област, која према осталим областима на Истоку не стоји сасвим изоловано, ну при свем том показује локалних нијанса. Отуда бисмо рекли, да се изразу „византиска уметност" даје сувише простран обим, кад се и уметничкп споменици у Равени, о којима се у спису говори, крсте као византиски. Василике у Равени показују с једне стране великих разлика према василикама у Риму, а с друге стране Фрапантних сличности са сирским василикама. Сан Витале, који писац зове л пајсавршенији нример византиских цркава с централним планом", један је од најречитијих примера цветања оријенталске хришћанске уметности на земљишту Италије у времену између Константина и Јустинијана.") Велике октогоне цркве IV века у Сирији и у Малој Азији да.ју нам најјаснија упута, где треба тражита прототип равенске октогоно цркве. Чувени октогон у Антиохији, не мање иознати октогон у Ниси, многобројни октогони у Малој Азији дају нам права да констатујемо, у погледу на Сан Витале, непосредне утицаје Сирије и Мале Азије на Италију и на Запад. У овоме нас утврђује и неоспорни ®акат, да је Равена стајала у живоме саобраћају са Истоком. За прва четири века беху сви епископи у Равени норекла сирског.') Моћна колонија Сираца и других оријенталаца заузимала је у Равени видно место. Стжиговеки се не устеже, да Равену назове побочном пасеобииом антиохиске уметности. 8 ) Позната катедра Максимијанова са рељефима изрезаним у слоновој кости, која се у нашем снису спомиње као византиски споменик, врло је вероватно производ уметности анти«хиске (МПМ је приписује атељеима Египта), као пгто и извесне црте у спољашњем украсу равонских цркава налазе својих паралела у Антиохији. Исто тако нпје тачно, што се познати Равулин кодекс из Лаврентијеве библиотеке у Фиренци ставља у ред раних византиских сиоменика. Сирски текст, као и друге особине, чине га несумњивим производом сирске уметности. Јеванђеље из Росана (у нашем се спису зове погрешно Розано место Росано) т. з. Сос1ех ригригеиз Во88апеп818 несумњиво је производ каке оријенталске школе у Азији

5 ) Исто тако иостоји и надионално егииатско хригаћанство. Упор.: Ј. ^егроЈсМ 8сћопи1е уоп А4пре ип(1 Ше Еп^ећии^ г1ев паОопа! — а§ур(,15сћеп Сћп81еп(;итз 1Јецт§ 1903. Исто се даје доказати иа Сирију, централну Малу Азију и Јермеиску. 6 ) Унор. ВШудомзкг К1етаз1еп стр. 102, 185; В хт.. Бепкта1ег III. стр. XXIII. ') 1 ј - ВгеМег ГЈва со1ошез (Г Опепкаих еп Осс1(1еп(; (Вуг. 2еНзсћпК XII.) стр. 9. 8 ) Оггеп.8 сћггвИапиз II (ВГггудоговМ АпИосћешзсће Кииа4).

(у Малој Азији или у Антиохији), 9 ) није, дакле, византиски сиоменик. То исто вреди и за (минијатурама овога јеванђеља веома сличне) минијатуре бечкога Генесиса. Далеко би иас одвело, кад бисмо и за мозаике у равенским црквама стали доказивати друге, а не византиске утицаје. 0 познатим мозаицима у Сан Витале, где су представљени жртва Авеља и Мелхиседека, за тим Гошћење трију анђела Аврамом и жртва Аврамова води се и дан данас један веома иитересантаи спор. У Византиским Споменицима од Стжиговскога (III свеска) покушало се доказати, да су ови мозаици маниФестација византискога духа у Равени. Покушај је несрећно испао за руком. Сви се докази ломе о несумњив Факт, да је у овим мозаицима

Д-р Фрањо Рачки

илустрован канон једне литургије. Садагањи канон римске литургије гласи: 8ирга ^иае ргорЈМо ас вегепо \ г иИ,и гезр!сеге с1]§'пеп8 е1; ассер^а ћаћеге, в1си11 ћађеге (%па1;и8 ез шипега риеп 1и1 тз1л А1>е1 е^ засгШсшт ра^пагсћао поз 1 јп Абгаћае е! (јиос 1 Ш)! оМиШ зшптиз васегАоб 1ии$ МеГсШзепесћ (8апс1ит ааспДсшт пптасиМат ћо81Јат) и т. д. Отуда су Кгаиб и други извели закључак. да је у овим мозаицима илустрован канон римске литургије. На тај би се начин потврђивао утицај римски на супрот утицају византиском. Ну канои римске литургије поуздано је био друкчији, него сада гато је, у доба кад су ови мозаици постали. У анамнеси литургија источне цркве не помиње се пак Мелхиседек. Ни у литургији Василија Великог, ни у оној Јована Златоустог, ни у литургији александриској, ни у оно.ј Св. Јакова, ни у коптијској 10 ) не помиње се нигде на овоме месту Мелхпседек, док се он у каиону римске литургије тако рећи демон9 ) А Назе1ојТ Оо<1ех ригригеиа Ко88апеп818 1898. 10 ) Зшатзоп Тће ^геек Шиг$1е8 БопЈоп 1884. стр. 79„ 92., 219., 252., 253., 260., 261., 359., 361., 372.