Нова искра

еилике и цркава са цеитралном диспозицијсш ваља тражити на Истоку. При објашњењу развитка старо-хришКанске уметности не сме служити као иолазна тачка Рим, веЛ јелшистички Есток. Отуда су нови хришћански архитектурни системи нренети у Рим. Никако се при томе не сме усвојити спонтани развитак античке уметности. Погрешно би било схватити развитак античке уметности тако, као да се јелинска лепотица удала за Рим, па онда у тријумФу прошла, кроз Оријент. Чиста, мирисна Психе Јеладе беше од увек окружена наследним непријатељима, који жудно пружаху руке, да је обгрле и удаве. Док организам лепога детета бујаше у пуној снази, нису могли ови непријатељи, што бодрим оком на њу пажаху, добити власти над њом. Тек када их Јелада потражи у евојој сопственој земљи, добише они прво утицаја, за тим моћи, најзад победу. Преокрет, који ее у области уметноети даје конетатовати у позно римско доба, има се протумачити продирањем Истока на еупрот Јелади. Што ми зовемо византиеком уметношћу, то је стари Оријент, то је победа седог Ахасвера над лепотом Јеладе и импозантном величином Рима. Стжиговски нарочито наглашава енагу ове оријенталске бујице што еве већма раете. Он је посматра саму по себи и у оквиру позне јелинистичке уметноети. На еупрот сиромаштву облика на Западу: на Иетоку ее развијају врло рано (делом пре Константина Великог) поред засведене василике оригинални типови октонога, цркве централнога распореда са обликом крста, са обликом листа детелине. Црква Св. СоФије у Еонстантинопољу постаје изукрштањем ових типова, а развој позније визаптиске архитектуре почива на даљем усавршавању цркве централнога распореда са обликом крста. 1 ) Конетантин не боше изабрао место за оснивање новога ередишта царства за то, што је имао потребу да, Рим иренесе на Исток. Он је, на против, хтео да се ослободи Рима. Уз то беше и других узрока. Исток стаде мало по мало тако добијати превагу над Западом, да Рим поче лежати пзван с®ере тадашњега света. На место Рима улогу вођа узима Исток. Визаитијуму треба тражити постојбину у Малој Азији. Из ЕФоса и осталих јелинистичких културних центара Мале Азије црпе оп па првоме меету своју снагу. За тим долазе Антиохија и Александрија. Иза ових метропола познога античкога света лежи колевка оријенталских утицаја — Сирија, Кападокија, Јерменска и стари Египат. Уметноет остаје и за прва три века поеле Христа исто тако јелинистичка као и за прва три века пре Христа. Разлика је еамо у томе, што од Александра Великог до рођења Христова Јелада осваја Исток, а од тога доба до Константина почиње Исток поново да прожима ову уметност јелинистичку и порађа тако знатне локалне разлике. Мала Азија је још једнако проникнута прехришћанским јелинизмом; Сирија и Егинат (делом) почињу усвајати оријенталеке ®орме. Рим само прима од ових области, а ништа им не даје. Он бива прво потпуно јелинизован; јелински дух утицајем римске културе добија у току времена локалних нијанса, које избијају јасно па видик. Ну у колико Исток добија већма маха, у толико улога Рима постаје све то незнатнијом. Ове мисли потврђује Стжиговски обилним материјалом, прибраним са ревношћу, која изазива страхопоштовање. У прилог теорије Стжиговскога снажно говорп •) Упор. 0. ТУиЈ!/'/' (Ву2. ХеизсћпН XIII. стр. 566.) који застуиа иосебно медшите у овим иитањима.

и та околност, што се иојаве, које је он за уметносТ конетатовао, иотврђују истим појавама у области језика и књижевиости, права и политике. Мала је Азија, према Харнаку, у преконетантиново доба била хришћанска земља хат Томе је допринело двоје: Јелинизам беше овде добио Форму, која га је нарочито чинила присгупним Хришћанетву, а беше и провинција, које беху њиме врло мало додирнуте, те с тога, што имађаху једну веома слабу култру, беху свеже земљиште за хришћанске идеје. Пренашањем пресгонице на Иеток сачувао се и појачао јелинистички карактер цркве. Вођство предузе мало-азијски а не егинатски јелинизам. Тамо беше главно седиште хришћанске цркве у иочетку IV века. Константина еу његови утисци из Мале Азије пратили у Галију и допринели одлучноме кораку, који је за хришћанску цркву био тако спасоносаи. Данашња грчка црква је црква Цариграда и Мале Азије, или управо Мале Азије. Сам Цариград је на првоме месту црпао одавде своју снагу, а затим из Антиохије. Па и у Риму за прва два века хришћанство беше грчко. 2 ) Исти Оријенат, који је, прожет јелииским духом, постао колевка византискога стила, постаје на Западу Европе, утицајем германскога духа, колевка романскога. Марсељ, Равена, Милано, који од вајкада стајаху у непосредној свези са Иетоком, постају бедем који Север одееца од Рима, а са Иетоком везује. Преко њих продиру на Запад облици оријенталске уметности (нарочито архитектуре) и на новоме земљишту добијају облик романскога стила. Поплава Запада од египатских, сиреких и мало-азиских монаха доноеи собом и распрострањење оријенталских уметничких облика. Исто цветање, које Оријент порађа иа БосФору у друштву са Јеладом, ствара он на Северу утицајем германскога духа. На овај се начин разрешава и мучни проблем о пореклу романскога стила. 3 ) Као што овај сумарни преглед показује, све су то крупни резултати, до којих је Стжиговскп дошао. 4 ) 0 њима би морао водпти рачуна и један човек, који тек намерава посветити се пзучавању византиске уметноети. Заслужиоме се научнику с тога чини воома велпка неправда, што се у овоме спису потпуно игнорује. Ништа, међу тим, не изгледа природније од ове теорије, коју Стжиговски заступа. Колевка хришћанетва је на Истоку и тамо ее има тражити постанак и образовање свих типова у хришћанској уметности. Василика је тамо посгала, а тако исто и црква са централним распоредом. Други је недостатак овога списа, што се у њему рана византиска уметносг идентиФИку .је са источном уметношћу у опште. То, истина, чине и други, ну њих на то више гоне практички обзири. Поред тога они су свеени о томе, да ту има неке разлике. Што се човек дубље бави византиским питањем, у толико му се већма намеће осећање, да се уметноет Истока не може као једна недељива целина ставити на супрот уметности Запада, већ се има схватити у неколико група. Ми смо већ, излажући тоорију Стжиговскога, нагласили одное Византијума према Малој Азији, Аитиохији, Александрији и према провин2 ) А. Нагпаск Б1е М1881011 ипс! АизћгеНип^ Дев Сћт1еп(;ит8 т (1еп ега^еп с1гех Јаћгћипс1ег4еп. 1|е1р21§ 1902. 3 ) Кодико се мадо сдути у нашем спису о овим резултатима, сведочи јасно овај иасус: »Доцннје, кад је романски стил, као издив чисто германскога духа, освојио западну архитектуру, тај је утицај (т. ј. утицај византиски у Немачкој) наравно шпчезао.* (стр. 56.) 4 ) Уиор. ЗШудсгшзкг Ог1еп(; оДег Кош; К1ешазгеп ет Кеи1аш1 с1ег Кипз^езсМсћ^е; НеПав т (1ез Опеп(;8 ТЈтагтипд; ВугапИтзсће Бепкта1ег.