Нова искра

— 368 —

Аскетски дух, којим јс ирожета хришћанска религија, несумњиво је, било посредно било непосредно, био од утидаја и на уметносг византиску. Тептко би пак бнло неровати, да је код оних уметника, што стоје под утицајем аптичке уметности, било мање ортодоксије, него код оних других. Производи класичне и манастирске гаколе, како их писац зове, не би се могли објаснити тиме, што су њихови творци били прожоти вигае или мање аскетским духом. 19 ) Минијатура, које не стоје на висини праве уметности, наћи ће се свугде где уметност стоји на нискоме ступњу. У томе су погледу веома поучни споменици коптиске уметности. Писац, у осталом, јако прецењује и уметничку вредност минијатура у проповедима Григорија Назијанског и у псалтиру Париске Библиотеке (.№ 510.)/°) Требало је, дакле, на првоме месту истаћи одсуство оригиналности у минијатура византиских; подражавање ранијим обрасцима, од којих једни стоје близу античкој, други близу оријенталској уметности; за тим еклектизам, компиловање ко.је је карактеристична црта и у другим страиама духовнога живота византиског. Еао основну црту византиских минијатура ваљало је истаћи илузионизам, колористички елеменат на супрот плаетичноме елементу западних минијатура. Овај илузионистички карактер византиских минијатура обезбедио је овима преимућство над западним. С тога су оне биле у великом уважењу код уметника на Западу и од огромнога утицаја на њих. Код мозаика византиских требало је истаћи триум® стила са златним позађем (СтоМ^гиМзШ), упрогаћење орнаменталне полихромије, огроман утицај литургије на мотиве мозаика и илузионистички карактер њихов. Најосетнији је недостатак овога списа, што иајглавнија питања нису ни дотицана и што се у оиим стварима, о којима се већ говори, показује огромних празнина. Ваља имати на уму, да је од двадесет и седам листа овога дела једва једна половииа посвећена искључиво уметности. Да су изнети само резултати, па би за једну тако пространу област, кака се отвара испитиваоцу византиске уметности, овако тесан оквир, какав је овде употребљен, био и сувигае недовољан. Писац одмах у почетку обећава, да ће се раном хригаћанском уметношћу у ширим иотезима позабавити. Међу тим он не говори ништа о катакомбама, о мозаицима, о сарко®азима, о диптисима, о скулптури ове периоде. У питању о хришћанској василици ои се и не дотиче најглавнијих мишљења о њену постанку. 21 ) 0 разноврсним Формама, у којима се на пространој области хригаћанскога света хрнгаћанска василика јавља, нема ту ни помена. Дрква са централним планом није удостојена ни једне речи, и ако она, на Истоку рат ехсеПепсе заступљена, игра значајну улогу у византиској архитектури. 0 разлици између цркава на Истоку и на Западу читалац ће овде узаман тражити обавегатења. 0 византиским скули19 ) Писац, у опште, схвата иконокласму као борбу калуђерства и ортодоксије против нросвећеиих људи и владалаца (стр. 39.) Упор. мишљење 1ј. ВгеЈиег ]иа ^иегеПе (1ез 1та§ев 1904. Клице снора око икона леже још у врло раном обожавању икона: отиор на далеко раширених Јевреја, оштри напади неких дрквених иисаца, утицај Исдама, ненријатељско држање Сираца и Егидћана, уз које иристајаху Конти и др. Ове латентне клице пису избиле на видик народом или византиским клиром, јер међу овима беше само неодлучних протнвника, изложених утицајима са стране. Није ни војеком, јер је спор око икона управо спречио реФормну политпку. Покрет су изазвали теолошки узроци, који су тада вршили данас готово непојмљив утицај и владаоци сирскога порекла. (Вуг. 2еЈ1. XIII стр. 534.). 20 ) Упор. ТУ/сЈсћоГ ЧУ 1епег Сгепе818. ЛУЈеп 1895.; и Тгккапеп В1е РзаИегШиз&аУоп 1т МИеИаНег. 21 ) Витинг, Краус, Дехио нигде се не цитирају.

турама од слонове кости ту се скоро нињта не говори. Ово је, мођу тим, једна од на .јинтересантпијих грана византиске уметности. Остали су споменици у току векова мање више измоњени, те их данас но можемо више студирати у првобитном облнку њихову, док јо скулптуре од слонове кости сама природа њихова чувала од транСФормација. Спис би, несумњиво, био иогатеђон многих и многих стереотипних Фраза и Неих сонптшв, да је било говора о византиским ковчежићима са рељеФима од слонове кости. 0 разлици између византиских псалтира и оних на Западу није нигата говореио. и ако у немачкоЈ литератури нма одличних радова на овоме пољу. 22 ) Однос византнских минијатура нрема онима у Германији није ниједном речју дотакнут, 23 ) а само је напоменуто, да је византиска уметиост утицала и на Италију. 24 ) Док се најосновније ствари тако прећуткују, неке једва спомињу, а ниједне од њих исцрпно не третирају, дотле се легенди о цркви Св. СоФије посвећу.је скоро читава једна страна, а Фантастичноме опису царске палате") цео један лист. Овим ни у колико није исцрпена листа недостатака овога списа. Многа су тврђења у њему нетачна. Атријум се хригаћанске василике ту на пр. зове „једна нростраиа четвороугаона дворана" (стр. 7.). На сграни 46. стоји: „Мозаици у куботу манастира у Св. Луки у Ливадији постали су у X веку, а за остало мозаике и ореске ове епохе знамо само по описима хроничара." При томе се превиђа, да су нам осим Св. Луке у Фокиди из XI века (а не из X) очувани мозаици у Св. Софији Кијевској, у Неа Мони на Хиосу, у ДаФни код Атина и т. д. Веома су нејасне ове реченице: „Отуда су готово све цркве, које је Константин... подигао у Цариграду и у другим градовима јога увек по плану старо-хригаћанских василика. Изузетак чине његове цркве на Истоку. У веКше је осиовпи план био централна облика..." (сгр. 9.). За равенске василике вели писац, да су споља скромне и неукрагаене. Ако слепе аркаде, лизене, лучне Фрисове писац рачуна у архитектурне украсе, онда његова тврдња није тачна. 29 ) За мозаике у С. Аполииаре Нуово стоји записано: „У средњем броду, над луковима од аркада, протеже се дуг ред младих светитељака..." Међу тим, нроцесија светитељака предвођених трима краљевима, што иду на поклоњење Исусу и Марији, нродстављена је у мозаику само па северној страии средњега брода, док се на јужиој страни износи ироцосија мартира, који се приближују Христу. Нетачно је, гато писац каже, да су мозаицима у Сан Витале предмет церемонијалне слике. При томо со, несумњиво, имају на уму само два мозаика. Владика Максимијан је при томе предсгављен само на мозаику са Јустинијаном. те је с тога незгодно речечо, како Јустинијан и супруга му Теодора у присуству владике Максимијана подносе цркви дарове (стр. 26. и 27.). Снис је писан лаким стилом. Реченице се ређају неусиљено једна за другом и чине пријатан утисак. Писцу је свугде погало за, руком, да своје мисли изнесе у лепом облику. Оно нгго Беклин зово „(1ав (}го88(1есога1луе" осећа се на свакој страни овога списа. Штета је само, што се '") СгоМзсћтиИ. Вег АђЈат-РааНег. ЋМапеп и др. 23 ) Упо]). изврсне радове: НаШој'{ — Вше Шигшдчзсћ — аасћ818сће Ма1егзсћи1е и т. д. и Втаггепзкг 1Ме Ке^епаћиг^ег Висћта1егеЈ. п ) Уепкт у својој 84опа с1е1Г аг4е ИаИапа II говори о овим утицајнма од стр. 353. до стр. 673. 52 ) Пиоац се при томе није користио делом. I*. Ае ВеуИе 1 ј' ћаћИаМоп ћуиап^ше 1902. 2в ) ЛЧДе Втогга Бе ои§1ш «1е11а агсћИеиига 1ошћагс1а 1901. Фмгура 10., 13., 53., 54., 59. и т. д.