Нова искра

— 382 —

У[ з пркроде (сликао Ороћко Маголић). Већ добро иознате особине Маголићова сликања, јасно со објављују и у овом раду. Љубав према нрироди своје отаџбине. За плугом (снимио А. Бертолд). Живом интересовању српском за југословенски покрет износимо и овај одиста уметнички ФОтогра®ски снимак ллужења словеначког сељака. Утеха (сликао М. Кл. Црнчић). Жртавник је спремљен, а свештенице већ су почеле молитве своје. Чиста душа чисту жртву дајо, а нежни крин је символ тога. Јета-ЈЈија (сликао X. Трегер). Први снег је прокрио пусте горе и мртва поља. Тета-Лију измамила глад, те креће у лов. Вешта јо и опрезна, само што човеку ие умо да доскочи ни да избегне опасности којима јој он прети. Пошла је у лов, али јо, поред слабих изгледа да дође до бољег залогаја, највећа могућност да рђаво сврши у свом походу. Да није снега, било би боље, јер се не каже узалуд: „Не иада снег да иокрије брег, већ да лисица покажо свој траг." Д-р фран>о рачки (вајао Р. Валдец). Олавни историчар и академик хрватски, покојни Д-р Фрањо Рачки, част је и дика и наша и братског иам племона. Хрватски народ подигао му је у колонадама Вагребачког гробља величансгвен споменик захвалности и ноштовања, а израду је поверио одличном уметнику Валдецу. Део споменик

редак је украс Загребачког гробља, а бисту у њему продставља ова слика. ркварк (сликао М. Кл. Црнчић). Завршује се лов: мрежо се већ извлаче. Колико је било усиеха, брзо ће со видети. Далматински крш но да хлеба, на гз треба у мору тражити. Али ни оно није баш тако издашпо... Са колико је уметничког успеха Црнчић представио такав рибарски посао — слика врло речито говори. Драма (сликао Оноре Домие). У новијој Француској сликарској школи познат је Домие као један од њених најодличнијих представника. Његова слика „Драма" иропутовала је највоћи део Јевропо и свугде је, у свима излозкбама, привлачила сву зналачку пажњу чувених оцењивача. Студкја (сликао Јосип Бужан). Нашим читаоцима већ је познат овај даровити хрватски сликар по ноколиким радовима што их објависмо у „Новој Искри". У низу верно забележених типова са хрватског земљишта, и ова студија има сва обележја поуздане и широке Бужанове кичице. Сусргт (сликао Богдан Клечински). Јасан зимњи дан. Далоко од домова својих сретају се суседи. Јодан креће у лов а други се враћа дома. „Добра коб!" — „Поздрав дому!" здраво се и пролазе јодан мимо другог. —

5аугетепт1{, 1је1о)ж пгиМга ћгуаМкгк кпјгзеутка. После простанка „2ш)1;а", „Уџепса" ј „Боуога" Хрвати остадоше без озбиљнијег књижевног листа. И ако се за такву појаву у сувременој хрватској књижевности све пребацивање могло упућивати јодино хрватској читалачкој публици, ипак су писци, члаиови Друштва Хрватских Књижевника, тражили пута и начина да хрватска књижевиост дође до листа боз каквог се не може замислити. И ако је фонд друштвени памењен и другим циљевима, уирава Друштва Хрватских Књижевника одлу-

чила је да покрене лист који ће бити прави израз данашњег стања хрватске књиге. Пред нама је први број „Затгетешка" који садржином својом не уступа ни једном од прођашњих лисгова, и ако је по спољашњости заостао иза њих. Од 15 тачака Садржине истичемо: „Р1ез и ,Дагос1пот Вопга", уломак из романа Ш. Кс. Ђалског 2а та^еппзки пјес; Г Б. Шурмина: И ротеп Гга СгГ^а МагШа; М. Беговића: Б уогоуј то^ 2т1;а; И. Косора: МПоз 1 Згеђгпка; Ивана Козарца: Низгећ 8 рго§1о8си и Р. Хорвата: Шз1;опо§таДја 1900. — 1904. §ос1. — У рубрици „Кпј^еупоз!" реФеровано је о 8 књижевних иојава (српска: Девојка без руку, П. Поповића; бугарска: Мајски дани у Загробу, С. С. Бопчева). Као што се види, „баугетешк"' с успехом покушава да хрватску књигу, која је доиста била остављена самој