Нова искра

— 14 —

Хусејинага Онда остани с њше. Ја ти нс требам. (Пође) јМејра (Раигири руке). Хусејине! Хусејкнага Не зови ме више... Не играј се са мном... Бирај!... }У1ејра Не хитај тако! Не кидисаји! Барем да још мајку упитам... Ако отац прокуне, нека мајка благослови... Причекај, да њу видим. Хусејинага А ако и она?... јМејра Неће... Не бој се... Зпаш ти њу... Драг си јој и она неће бранити. Хусејннага Онда је зовни, да је и ја видим... Нека овђе дође. јМејра Вовнућу је... Одмах... (Пође иа се окрене). Само ти не ИДИ. (Оцет пође и виче иза каниџика: мајко! мајко!.. Затим се враћа). Сад ће она. (Поклопи лице рукама). Оамо је мене стид, да јој кажем. Кажи јој ти! Хусејкнага Не бој се! Казаћу ја. Ако треба свему свиту и њему ћу казати. Дудкја (Малаксала и изнемогла старица, помоли се на капиџику и провирује). Ко је ТО ? (Жмирка). Ко ме ЗОВе ? (Уноси се у лице Хусе.јинаги). А... ТИ ЛИ СИ, Хусвјине ? ОпбТ ДОШ 'о ? Хусејкнага Дош'о сам опет, пошљедњи пут. Адембег ме одбио и неће да ме погледа. Он бег, а ја ага... И сад сам дош'о још једном Мејру да запитам: хоће ли за ме јали неће? дуа к ј а Мејра се не пита.... Отац је глава кући. Хусејкнага Ама Мејра вели да сам јој драг, а ако сам јој драг, она ће за ме. ДуД и Ј а Драг си и мени, драг си и њојзи. Зар нисмо одавно комшије и зар се одавно не знамо ? Ама очева је најстарија... Хусејинага Бива кад ме отац одбио, не треба ми више ни долазити ?

Дудкја Ко ти каже, да не долазиш? Хусејинага А што ћу долазити џаба? Дудија Може бит' да и неће бити џаба. Адембег се може смислити. Хусејинага Док то буде могу ја и умрети. Ја сам дош'о Мејри, па ако хоће нека одмах иђе са мном, а да њега и не пита. Ако пеће, никад јој више доћи нећу. ДуаФ Мејра неће ноћи док јој отац не рекне. Хусејкнага Мејра неће поћи за ме, него ће гладовати с вама, док се не јави какав голаћ-бег, те да и с њим гладује. ДУАКЈа Ко каже да ми гладујемо ? Ко ? (Строго) Да ниси ти, Мејро? Хусејкнага Није Мејра, него свит прича о том. Дудкја (Поплашено). Свит ? Зар зна свит ? Хусејинага Свит све зна. Знам ја и како ви кришом продајете старе, беговске ствари из куће, само да се можете хлебом прехранити; знам, како кидате срму са старих пушака и ножева; знам све, макар што ви то радите прикривено. Свит све чује и сазна. Свит зна да Адембег носи богато рухо, а често не руча, јер вели: не види се шта је у мени, него шта је на мени. ДуаФ (Запањена.) А КО ТО ИСПрИЧа СВ6 ? Ко ? (Поносито). А све је то лаж. Имамо ми, ш^ћур Алаху, свега доста. Наша је кућа и сад пуна и хамбарови нам пуни. Хусејинага Ни мене, ни свит ти не можеш ириварити. Свит само неће јавно да говори, да не увриди Адембега. И ја све знам, па оиет иштем Мејру. Мени не треба ни пара ни ничега, — јер ја имам свсга, — само ми њу дајте. ДуаФ (Уздишући). Ама отац не да. Хусејинага Ако отац не да, не треба га ни слушати, јер није пријатељ своме дитету... А ти си мати, ти јој желиш