Нова искра

— 22 —

и нокихЛПриказао по споиеницима старога века и предочио са приличпим сликама доктор Ђулије Ферарио.. У Милану. 1817.—1833. Из штампаре издавачеве). Трећи свезак овога опсеашога дела расправља о Римљанима и њиховим потомцима, данашњим Талијанима. У другом делу овог свеска раснравља ппсац и о ношњи Талијана у доба од мира Косничкога (Копз^апг, 1548.) па све до данашњих дана (т.ј. до дана, ка.д ]е изишла поменута књига, дакле до године 1833., када је изишао трећи део). На страни 930. шше: У почетку 19. столећа променила се мода сасвим. Дођоше у моду: „ађШ сН раппо 1з1еи, д т ег(1опе, с1осо1аи, пего, — 8ш1ои1;8 (11 рапо 1)1еи о сћ1аг1 е(1 апсће пеп а 1аасће 81П ПапсШ, а стдие е<1 апсће а веИе Ђа^егг соп со1аге сИ те1и1о пего." (Одела од загасито-плаветне, зелене, чоколадне па и црне боје, огртачи од сукна загасито-плаветне боје, на и јасних боја а чак и црне, са џеповима о боковима, са ает, па чак и са седам мантелета (®р. тапМе!, ит. ћа\ т его, н. Мап1е1кга^еп, рус. лшнвелка, плаштикт., мантелетЂ) и са јаком (колером) од црне кадиве. Ова је ношња узета из народне ношње Нануљске, а Напуљски свирачи долазили су у наше крајеве још у моје детињско доба одевени у кабанице са три или више плаштиКа. Код нас још и данданас одијевени су зими кочијаши отменијих породица у кабапице од три или и вигае плаштића. Па и деца често носе такве кабанице. На колорисаном прилогу поменуте књиге, бр. 139., има између осталих ношњи, које нас ие интересују, и један кицош са капутом с!гар-боје, који му сеже до колена. Преко капута, који има о боковима по један џеи у косом разрезу, има мантелет (плаштић) састављен из седам пруга, од којих прва сеже од јаке до рамена, док су све остале врло уске, па сежу све укупно до мало преко лакта. Све су те нруге тако пришивене на капут да свака горња покрива дбњим рубом својим ону испод себе и тако даље све до седме пруге. Али ове нруге творе обично само један мантелет, који је састављен из седам сукнених пруга сашивених тако да свака пруга покрива доњим рубом својим пругу испод себе. Ако сад узмемо, да је .владика живео у првој половини деветнаестога века, да је више пута боравио у Млецима и у Напољу, да је имао дакле прилику на своје очи гледати кицоше талијанске, који су се поносили са што већим бројем ируга својега мантелета преко капута или кабанице, онда нећемо сумњати да је владика у својем нривиђењу гледао Туркова унука у таквом кануту са седам бињиша (= тап!е1е1;а, ћ^теп). Дако нам је за два мача. Један му је ваљда висио у корицама о боку, а други је држао го у десној руци, док је у левој имао коран. Оад још неколико речи о две круне. Ја мислим, да је тада владика имао пред очима тијару рим-паиину, кад је давао праунуку Туркову две круне. Тијара је била у почетку бела капа без икаква обруча. Доцније је добила око руба златан обруч. Папа БониФације VIII. (| год. 1303.) придодао је други златин обруч, а Урбан У. (ј год. 1370.) трећи златни обруч. Тако је постала тијара на три спрата. Од доба пане Павла II. (ј- 1417.) променила се бела капа у шарену са црвеним, плаветним и зеленим пругама. Још хоћу да напоменем, како је и угарска круна састављена из две различите круне. Унутрашњи део круне са двојним крстом поклонио је Сте®ану I., краљу угарскому (од г. 999.—1003.) Папа Силве-

стар II., докје спољашњи зубасти венац дар византијског цара (ваљда Василија II., који је умро год. 1025.). 2.) Стих 10. «Дарова му Ј1уну ка јабуку»... Обично тумаче, да је шеик. Елебадија даровао Оркану своју кћер Камерију (= Л.уну) лијеиу као јабуку, дакле даје изостављена ријеч „лијепу". — По мом мишљењу овде не треба мислити, да је штогод изостављено. Ми знамо, да отац девојчин иоклања своју кћер оцу женихову а и жениху. 1 ) Внамо и то, да Срби, кад дођу кому у посету или кад што кому поруче, носе на поклон: у јужним крајевима лимун, наранџу или шипак, а где ових плодова нема и „јабуку", на да се ради тога и сваки поклон зове „јабука". (Види у Вукову „Рјечнику" 8ић уосе = јабука"). — Ја мислим , дакле, да сноменути стих значи: „дарова му Л.уну ка поклон". 3.) Стих. 81—83. «Исклати се браћа међу собом! а крвници јаки и опаки загријеће семе у одиву." „Исклати је тобоже екскламативци инфинитив . То би могло бити, али су обадве реченице приређене, што значи већ и мало слово на почетку другога стиха: „а крвници" и т. д. — Вар не би било могуће, да метнемо на место усклика (!) на свршетку првога стиха з -пету (,), иа онда попунимо нрави инфинитив „исклати" са знаком футура „ће", који је у прироку друге реченице: „затријеће"? Тако би био смисао: „Исклаће се браћа међу собом, а крвницн јаки и онаки затријеће семе у одиву?" — Усиоредно употребљавање окскламативног инФинитива и футура у ириређеним реченицама чини ми се одвише неприродно...' 2 ) '!.). Стих 532—537. Тек домаће нападнемо Турке, свој својега никад пуштат неће, разлучи се земља на племена, крвава се исклати племена, враг ђаволу доћи у сватове те свијећу српску угаси ги ! Све ове реченице су приређене (од ст. 533—537.), а у првој је футур, у другој тобоже аорист у значењу футура, а у остале три реченице инфинитиви такођер у значењу Футура: „пуштат неће, -{- разл^чи се + исклати, доћи, угасити." Дакле, врло шарена дружина за израз истога времена. Да је прирок „пуштат неће" Футур, о томе нема сумње; допуштам и то, да може каткада аорист (р&злуча) обављати посао футура, премда су оба врло необичиа у две приређене реченице; а како треба Футурско значење инФинитива замислити, ту заниње моја намет; јер да ови инфинитиви значе збиља Футур, то сведочи тумач Решетаров, где читамо ово: „злу ће се придружити друго зло; невољи. што имамо 1 Ј Види: Ђук Врчевић. Три главне свечаности и т. д. страна 152. Ту ириноведа нисац како долази отац момков ка девојчину оцу, те ће му рећи од прилике, мимо остадо, и ово: »Бог ми је иодарио сина за женидбу, а чуо сам, да имаш ти кћер, иа ако ти моју кућу бегешшеш, као ја твоју, кажи ми, 'оћеш ли ми је поклонити и да ова два цвијета здружимо. И т. д. 2 ) В. В. — стр. 156. нриноведа, како изиђе отац веренивов у габелу (тга цијацу), иозове неколико браственика а исто тако учини отац девојчии. Ракију, која се иснија у тој прнлпци, нлаћа отац вереников, на ои нуди оца деиојчниа са боцом ракије, на којо .ј је јабука , а у њој усађен цекин злаћен. — ЈМс1. стран. 159. у сватовској несми: „Јово ми Мари норучи но овој златној јабуци/* ') Уснореди и оно, што кажем за стих. 531.—537.