Нова искра

потурица у земљи, придружиће се друга, што ћемо се међу собом због вих клати" а ја још достављам: „и тако ће невоља српску свећу угасити!" — Вар су можда и овн инфинитнви екскламативни? Екскламативни инФинативи стоје, кад се човек на што љути или кад се чему диви. А овде мудрује владика сасвим академски мирно о догађајима, што ће се вршити у будућности, ако Црногорци нападну на домаће Турке. Ово треба коренита тумачења, односно исправка. Пре свега треба узети на ум, да иесник „Горскога Вијенца" није у стилистичком обзиру усавршио своју радњу. — Недостатак је, по моме мишљењу, и стих 2235.: „а од тога — — — — —, [ја бих волиј сад гривну ораха, | да је једном по нашки избројим.]. Стих 2235. је мањкав, а без икојега узрока, ако не с тога, што владика, кад је израђивао ову партију, није нашао приличних речи да испуни овај стих; а да не би узалуд трошио времеиа, оставио је стих сакат, како је и сада, али очевидно с намером, да га о прилици примерно испуни, до чега пак из непознатих узрока није доспео. Можда је и заборавио, да је остао тај стих мањкав? — или му није пошло за руком, да га на своје задовољство иснуни? — У ово бројим и облике, као што је у 7. стиху „Посвете" ријеч „Ареи" мјесто „Ареј", коју је унотребио, еамо да би му изишао број слогова, на ипак није нашао речи, које би испуниле меру стиха а посве одговарале мисли, коју је хтео изразити. Облик „Ареи" није нимало правилан. Овакако је то знао п владика сам, али кад му није пошло за руком, да при градњи овога стиха нађе згодних речи, примирио се са овим погрешним обликом, којега опет није доспео да исправи. — Исто је учинио, онет из истих узрока, и у стиху 113., где пише: „ видијесмо" мјесто „виђесмо", па у етиху 2298. „иште евијет неко дјеиствије" мјесто „дјествнје."

Ја мислим, дакле, да је владика, градећи ову партију од 532. до 537. стиха, био у неприлици ради броја слогова, који су требали за израз његове мисли у оквиру једнога десетерца, а да је исто тако одгодио израду и исправку овога стиха за доцније доба, кад би лакше нашао израза својој мисли. Свакако је хтео да употреби футур, како га је употребио у стиху 533, „пуштат неће", а футур од „разлучит се" обиловао јо заједан слог „разлучиће се"; зато је оставио овај стих без нравог прирока и наместио га само деблом инфинитива, дочим је у остала три стиха унотребио нраве инфинитиве „исклати, доћи, угасити", којим те требало за образовање ®утура испунити честицу „ће" која му је лебдела у духу код прирока 534. стиха „разлучи" — зашто те ствари није исправио, тешко је рећи, али свакако је био један од оних узрока, које сам горе код сакатога сгиха 2235. навео: или је дакле заборавио исправити конструкцију реченице, или те погрешке није ни приметио. Господин Гешетар напомиње на страни XIX. својега увода у једанаестом државном издању, да је имало прво издање доста погрешака, у ортогра®ији и интерпункцији, које иду наравски на рачун владичин, ако је дакле владика унео оне многе погрешке у прво штампано издање, зашто не бисмо смели посумњати, да није видео ни своје стилистичке ногрешке у својем рукопису, па ни у штамнаној књизи? — Овако нрезрење може се врло лако психолошки тумачити. Еогод има посла са штампарском исправком својих радова, може се лако осведочити, да га мину погрешке у штампаним отисцима као да их п нема. Вашто то? Ко је вешт читању, он захвати једним треном ока новнше речи, које су му све позиате, те може бити у њима и погрешака, он их неће опазити, јер их не гледа само својим природним ( физичким ) оком, него образује у трен ока у души својој представу оних речи, чим је природним ( физичким) оком схватио извесни број речи. Ако то бива код читања туђих радња, колико лакше може писац, који зна врло добро што је хтео рећи, не видети случајне погрешке, које су у рукопису као „1араи8 са1апт", или у штампаној књизи штампарска погрешка? Ја сам дакле уверен, да вла.дика, кад је поново своје стихове читао у рукопису, ни.је ни приметио погрешака конструкццје, јер му је вазда лебдело пред очима сасвим јасно оно што је хтео да каже. Тај психолошки Факат могу потврдити из властитога искуства. У некој латинској расправи, коју сам дао у штампу, остала је погрешка „сагшша" место нравилнога „сагтша" (несме). Ма да сам три пута штампарски отисак прочитао, ипак сам вазда правилно читао „сагтта" и нисам нриметио погрешке, док ме није неки реценсенат на њу упозорио. А ја нећу доказивати, да није била ногрешка и у мојем рукопису. —