Нова искра

— 24 —

Ако све ово уважимо, мораћемо иризиати могућноет, да владика, кад је читао евоје ствари, било у рукопиеу било у гатамиарским отисцима, није виђао своје погрешке, те су само тако и догале у свет. Да је био доживео друго издање, јамачно би те недостатке исправио, али га је претекла смрт. Макар да је у рукопису, па и у првом издању, она врло чудновата свеза футура, аориета у значењу шутура (о коме владика можда није имао ни појма), и инфинитива у значењу футура у приређеним реченицама, то је ипак вигае, него само веројатно, да је ова иартија по својој стилизацији уникум. А пошто критика исправља и етаре класике, па и дела новијих пиеаца, не видим пикаквог узрока, зашто не бисмо смели уз малу коректуру исправити и ове стихове владичине, како би их могао сваки човек разумети. —• Ако би било могуће, из негативне речи „неће" у стиху 533. „пуштат неће", нопунити речцу „ће" у поситивном смислу, онда не би требало, ништа више, већ да променимо ријеч „разлучн" у „разлучит", а код тога инФинитива и код евију осталих инФинитива у стиховима 534.—537. Футурно значење попунити речју „ће". — Ако ли то није могуће, онда за добро разумевање стихова не преостаје пишта друго него да исправимо „разлучи се" у „разлучиће с'" — па онда да „ће" у мислима испуњавамо код свију инФинитива „исклати, доћи, угасити." — Треба дакле, да читамо: Тек домаће нападнемо Турке, свој својега никад пуштат неће, разлучиће с' земља на племена, (разлучит се) враг ђаволу доћи у сватове те свијећу српску угасити. 5.1 Стих 583. —584. Јунаку се чешће путах хоће ведро небо насмијат грохотом. Госп. Решетар тумачи ове стихове овако: „јунаку се небо смије, кад весело над њим сја, кад обасјава његово јунаштво и срећу; ова два стиха дакле значе: „често (растуженому) јунаку небо помогне те му сине лепгаа срећа, као што даде и Иван-бегу да ее освети Турцима." — Други, напротив, мисле да значе: „често се пута јунаку наруга т. ј. често пута јунака задеси несрећа, као гато је Иван-бега на Ђемовском пољу". — Ова су два стиха у средини између два догађаја, од којих је црви жалостан, јер су 'Гурци Иван-бегу узели половину земље те му брата Уроша (заправо Ђурђа) убили; други је радостан, јер описује освету Ивапа бега, који разби Турчина у Каручама г. 1477. Први је догађај за Ивана чаша жучи, други чаша меда. А будући да је морао Иван-бег оставити свој главни град Жабљак, пошто га заузегае Турци г. 1485. те му отегае равну Зету, то је ова чаша жучи била за њ пунија од чаше меда, зато ћемо и тумачити грохотни смцјех ведра неба не као смех пријатан или осмевање пријатеља, већ као злокобни и ругобни грохот неба, које је донустило, да му на Ђемовском пољу Турци убигае брата, отеше Жабљак и Вету, те га потиснуше у Дрну Гору. — Али небо се за часак разведрило и Иван-бегу, кад је осветио смрт свога брата у Каручама. 6). Стих 624.—-625. «Жрец Европе с светога амвон I хули, пљује на олтар Азије; тумачи г. Регаетар овако: „Европски (хригаћански) свећепик са свете проповиједаонице проповиједа против

азијске (мухамедовске) вјере." Ја ематрам ово тумачење погреганим са овнх разлога: „Жрец" значи, као што пише г. Решетар сам у Рјечнику придатом његову издању, иоганскога свеИеника. Тешко, да би хригаћански владика називао свећенике своје вере именом ноганских евећеника. — Онда хришћанскому свећенику, као приповеднику љубави, никако но пристоји хулити ма којугод веру. Таким послом баве се само погански (мухамедовски) жреци. А нанокон мухамедовска вера не познаје олтара, па како би хригаћапски свећеник пљувао на олтаре, којих у мухамедовским богомољама нема? И ово је лакше чинити мухамедовшш мулама, хоџама и имамима против хришћанских олтара. Да еу се ова два етиха тумачила у хришћанском смислу, крив је био несумњиво „Жрец Евроне", који не може друго значити него хришћанскога свећеника. Али ако поредимо речи из ова два стиха овако: и жрец са светога амвона Евроне хули и псује на олтар азијскии, постаће одмах јасно, да јо смисао овај: „Жрец (погански, мухамедовски свећеник) хули и псује са светога амвона Европе (еа проповиједаонице у цркви Ов. СоФије у Цариграду) на олтар азијски (који је намјештен изнад родне пећине Исусове у Витлејему, у цркви). — На ово тумачење вежу се врло добро они стихови, који долазе одмах пза ова два стиха: ломи тешки топуз азијагски свете куле под сјен распјатија, крв праведна дими на олтаре, ћивоти се у прах развијаше, земља стење а небеса ћуте. 0 овим тумачењем врло се добро слажу и етихови 56.-59: На трон сједиш неправо узети, поносиш се скиптром крвавијем, хулиш бога с светога олгара; мунар дуби на крст раздробљенп. Ови стихови односе се несумњиво на мухамедовску вору, а сгих 58. није него парашраса стихова: Жрец Европе с светога амвона хули, пљује на олтар Азије. 1). Стих 868. «не сложи се бајрам са божићем.* У тумачу г. Решетара читамо: „бајрам, а у нас обичније барјам од турскога Тшгат, највећи је турски празник; мали бајрам (када свршава велики пост „рамазан") пада обично у почетак октобра, а велики бајрам (у спомен Аврамове жртво) 70 дана доцније." ■— Ово тумачење је нетачно. Ирви бајрам, који Арапи зову „ид-ул -Фитр" (празник постоломства) или „ид-ул -8ај »'ћ1г" (мали празник), а Турци „кисик-бајрам" (мали бајрам) или шећер-бајрам, светкује се одмах иза поснога мјесеца рамазана првога дана мјесеца „гааввал-а" ; други бајрам, који називљу Арапи „ид-ул-адха" (празник жртве) или „ид-ул-кабир" (велики празник), а Турци „Курбан-бајрам" (бајрамжртве), слави се дееети дан хмесеца „сихлиџе", кад путују хаџије у Меку, а сав мухамедовски свет слави жртву Аврамову. По предању мухамедовеком није се ова жртва вршила у Јерусалиму, већ у Меки на Ћаби, а жртвом не бијаше Исак него Исмаило. На овај дан сваки мухамедовнц мора да жртвује барем по једнога овн I или једну овцу, а богаташи кољу их и више, па шаљу заклану животињу својим пријатељима и Фукари.